Дело

Б Е Л Е Ш К Е 615 правилу и овде препоручујемо младом хшсцу; да своје ствари не штампа тако С>рзо; има и за то доста времена. Ове четири приповетке нису особите вредности, али приказују писца у коме има и духа и вол.е за писање приповедака ове врсте. Мало више студије, много више пажње, а највише стрпљехва па ће свакако Карапанџић успети. Безброј штампарских грешака, а и у језику врло много погрешака. — Књига је на 8-ни. Нма 76 страна, а стзје динар. Јуначки сноменик. — Недавно смо добили са Детиња, с годином штампаша 1895., Јуначки саоменик, пјесме о најновијим турско-црногорским бојевима, снјеване од великога војводе Мирка Петровића (На8-ни, 170 стр. и 1 л.). У овој књизи има 29 јуначких песама, у којима се оневају разни црногорски бојеви у времену између 1852. и 1862. године, дакле за време владе нок. кнеза Данила I. Све је ове песме прво 1864. године издао архимандрит НићиФор Дучић, коме је војвода Мирко „пушећи спнсију (чибук) и ако не хотећи испричао.“ Песме ове имају свакако интереса. Ово је издахве, како стоји на корицама, треће. Стаје 50 новчића. Целату пли лекару. — Под тим именом штамнан је други део Тасиних бележака у „Српском Архиву за целохсупно лекарство“, одакле је и посебице оштампан у књижицу од 43 стране осмине. Ове су белешке нарочито интересне; њима хоће писац дт обрати пажњу наших судија да се при доношехву пресуде обзиру и на душевно стање кривчево, јер се многе кривице врше у нередовном душевном стању. То је потврдио с неколико примера из туђинске криминалистике, а изнео је и преко 20 случајева из наше криминалистике. Требало бц да нашесудије ствари ове врсте пажљиво студирају. М1га КоЈоИсета — Тако се зове најновија приповетка Јосипа Козарца, која је ту скорице прештампана из белетристичкога хрватскога лисга „Ргозује^е. “ Ова је приповетка, како један познати хрватски критичар вели, „у главном слика из породичног' живота, за право психолошка студија. Једно женско срце, душу једне жене пре и носле јаког преврата у њену брачном животу, у њену целом бићу, приказује Козарац у „Мири“, приказује фино, с пуно верности, пластично, како он то уме.4 — Ни ова нриновет1са као ни многа лепа књига из Загреба у Београд још није допрла, и ако су Београд ц Загреб тако сада близу. Свему су крнве наше рђаве књижарске везе; њих поправпти треба да је посао свих мислених људи с обе стране. Тек би се тада могло мислити поуздано на узајамно зближење! Хазј Јошасј оћгН. — У штампарији Чупака и Дујка у Сиску штампано је дело истакнутога натписа, које је израдио Ферде ХеФеле, марљиви скупљач народнога обртнога назива. Ово је дело изишло уз нриномоћ владе, Јух^ославенске Академије, трг. обртне коморе, друштва за умсгност и уметни обрт и друштва инжињера и архитекта. Уздело додан је и »речник народног обртног називља“, те ће „свакако добро послужити кано грађа за обртничку техничку терминологију.14 Има ове одељхсе: Ткалчнја по Лици н Крбави, Народно сукнарство и бојадисање; Чохашија ; Нешто о народном кроју и шаву; Босанска кућа; Народно ла^арсгво ; Наши домаћи млинови и млинарија; Народно дугарство и гра!,а за дугарско називље ; Народна лончарија; Нешто о народној клесарцји. Рјечник. — Дело ово има више илустрација, а стаје 70 новчића. РолјекПп крошешп цта<1а /ацтећа. За историју Загреба, као н за историју Хрватске , од огромне су вредности листине, које је прибрао марљиви Иван Крст. Ткалчић, те их сада трошком града Загреба издаје под именом Роујез1т брошешсх б1оћо(1. кга1ј. ^гаЈа 2а^гећа, рпјез1о1п1се кга1јеухпе (1а1таНпзко-ћгуа1бко-б1аУопбке. II трећа је свеска те красне збирке недавно угледала света. Она обухвата време од 25 година и то од 1500. до 1526. године. Као и у ранијим двема овескама тако и у овој трећој писац прво прича, што је могао дознати из саопшгених својих споменика, а иотом даје саме листине, које су већином латннске, а које је он с великом марљивошћу и трудом не само прочитао већ и преписао и средио. Иза листина долази у овој свесци некрологиј, епиграФиј и натписи из тога доба, чега у првим свескама нема , уз то календар загребачке цркве, пребендарски статути, неке листине, које су раније биле писцу ненознате, и исцрпан индекс. Ова свеска сгаје три Форинта а има СХХ и 368 стр. Мопја гираиЦе гхгоуШске. - Фердинандо пл. Шишић штамнао је у Осеку у штампарији Јулија Пфајфера монограФИју под именом „2прап1ја ућчтИска и ргоб1озИ.“ Књига има сем предговора и додатка ових десет одељака: I. Римско владање и сеоба народа. II Жуианија вировнтлчка до туреког посвоја. Ш. Бискупија босанска или Цковачко-сријемска. IV Лутарње прилике жунаније вировитичке ирије турског посвоја. V Владање турско. VI Рат за ослобођење и прво уре1,ење. VII Фрањо барон Тренк и његови пандури. VIII Обновљехве жупаније вировитичке ц X Културне прилике концем XVIII вијека. Уз књигу су додати : грб жуцаније у бојама, двс карте жупаније у XV и ХУШ веку и родословље гроФОва Нејачевића. — Књига ова стаје 4 ФОринте , а има 136 стр. вел. четвртине. Вировитички се жу пан спомин>е први нут 1269. год., а жуианија г. 1275. 0 животу ове жупаније у средњем веку мало сазнаЈемо из те кп.иге. Само два три спомена о ноједнним жупанима тамо до 1547. год., кад је и Вировитица пала под