Дело

6

Д Е Д О јој признати да има нешто и право, већ, да је збуним с очијуг рекох јој само ово : „Драга сово, ја истина у мраку не видим* — ал1 баш кад хоћу да видим, не треба ми ништа друго већ само да запалим свећу. Тако би и ти могла и у пола дана видети, само би морала најпре да угасиш сунце, — а то је мало тежи посао. Збогом !и Уверен да ће сова о томе иремишљати, али бојећи се да ми одмах са одговором својим не доскочи, пожурих се дома. Ј У Д А Јуда је издао Христа. Издао га је за двадесет сребрњака. И ми се згрозимо кад тај нитковлук читамо у Светом Писму у Новом Завету. Не знам колико је онда вредео један сребрњак, али за цело да је у оно доба било хиљадама људи који су лако томе среброљупцу могли дати сваки и по четрдесет сребрњака да не оцрни са свим своју мрку душу. Но боље што је овако било. Христос би страдао и без Јуде, — зато се и родио да мученички сврши. А да је друкче било, ми бисмо сада чврсто веровали да међу апостолима не може бити издајица.