Дело

10 Д Е Д 0

— Гледам ко иђе. — Је ли бабо ? Она још једном погледа. па се врати на старо мјесто и уздахну. — Није он, — рече. Дијете погледа у матер. — Да се није наљутио бабо ? — запита. — Није. — Па шта му је, те нам неће да дође ? — Не знам. Мали полако склопи очи. А мало за тим закашл>а се и поче да се-иревија од мука. Сирота мати скочи и поче да га држи. — Мајко богородице, умријеће ! — рече полако. И поче да се моли Богу. * У механи „код веселог брата0 сједила су петорица њих. Сви су били пијани к’о сјекире. Један се наслонио на зид, па у иола спава, други се клима на столици и мумла нешто, трећи и четврти претресају политику и сваки час вичу и млатарају рукама, а пети се налактио, накривио Фес на лијеву страну и пјева: Ко не пије вина Тај живи к’о свиња, • Еј-еј-еј живи к’о свиња... Пред њим на столу бејаху три празне Флаше и пет чаша од којих су двије преваљене. Он загледа у боце. — Шта? Зар су празне ? — викну— Их, ја и заборавио иа вино ! А, шта ви велите ? — упита другове и намигну. — Шта ? — Хоћемо ли још иит’ ? — Хоћемо. А он приФати за боцу. — Механција ! — викну. Механџија се не одазва.