Дело

ДРУШТВО Б Е Л Е ГХ1 РС Е Академија Наука. — 30. септембра био је скуи Академије Природних Наука. Д-р Ловаи ЦвнјиК, дописни члан Академије нрнказао је свој нови рад „ Језера, снежаници и кгечерскн трагови на Гн.ши, те је прим.Ђен да се шгампа у „Гласу“ првога раареда. У овом раду: најире је представљена орографија Рилс која је долинама Леве и Рилске Рекс подељена на два маснва: југоисточни внши, и северозанадни иижи. У ирвом су четири главна венда, саетављена из кристаластих шкриљаца и гранита (венци Муеале, Ај-Гедика, Брчебора и Сухог Чала с Маришковицом), у другом су два главна венца (Попова Шапка с Јеленииим врхом н Пазар Дере), и две ниже масе (Мечкарица п Досиеј-Баир). У хидрографији Риле су интересна изворишта великих река: Марице, Меете, кракова Искра, Црмена и Рнлске РеКС ; свс ночнњу нз цнркова у којима су низови етеиенасто поре1,аннх језера, која еу везана отокама, а нз носледњег гече река. Главне еу г|)уне јсзерске на Рнлн : Седвнте Језера (Еди1,ол), језера |два) Нрав-Искра тр<ч ава п језеро Безог Искра, Рпбна н Смрдљива Јсзера, за тим 1,оловп Урдпнске Реке, Маловице п Горње Леве Реке. Нсиитивано је ‘26 јсзе])а (дпмепзије, висина, темиература, боја воде п конФигурација дна). Ио постанку их дели на : 1.) језера у урнисима (Вег§81игг); 2) плазснпма загаГена; 3) језера као лежишта еиеиганика (Пгп, буг. прсспа) п \) можда ее Н<кн језерски баеени могу довееги у везу еа гл1*ч«*рском ерозијом. Рила ј<* нланпна са пермаментннм спежнпм но.1,има, снежанпцима (Пгп). У друтој половиии јула ,ове год.Ј било нх 7—800 дугачкнх. Износе <•<• положцји снежаника (дв<* фотограФмје) и п.ихова етруктура. Најнижи је снежаннк на внсини од 2114 м. Срсди.а ј<* виеинн снежне линијс 2145 м. Најв<*1|а виеина До кој<* еиег допире 2780 м. Иоувдане Т)>аговс днлувнјалних глече])а нашао је на два м<*<*та : око јез<*ра Егн^ола и у долини Горње Леве Реке. Ти су трагови тииски глечерски урези н Косћез шоШоппеез. Сумњивих наноса, који су можда глечерскога иорекла, нма у долини Криве Реке и у цирку Рибних н Смрдљивих Језера. За овим је приказан рад академика С. ЛозаниКа и д ра .4. 3. Јовичића гЕ.гектролива соли и Саза иоред а.моннјакаи, којн 1>е се, по одлуцп, штампатн такођер у Гласу нрвог разреда. На скупу Акаде.ми/е Друштвених Лаука, ко.ји је био 7. октобра: 1. дате су на рсФе]<ат Ј. МишковиКу дванаест биограФија вођа из српског устанка које је саставно Милош МилосављсвиК *, — 2. прочитан је реферат арх. Н. ДучнКа о М. ДраговиКа „Подацнма за историју Ц])не Горе и Боке ночеткои овога века“ и одлучено да се штамна у Сноменпку. Ту су веКином доинси изме1>у мнтрополита црногорскога Иетра I и руских посланика у Бсчу и у Цариграду, рускога министра сиољних нослова и других лица нпр. грок! ЗановиКа и 1,енерала Клаузела н црногорских изасланнка у Петрограду о француекој окунацнјн у Боцп н Француским намерама. Ме1>у пренисима има их неколико на Француском и талијанском. Пренисп еу с оригинала, који сс чувају у руским државним архивама у Нетрограду н у Москвн — 3. Прочитан је реФерат К. Ј. Јиречка о смису А. Кумануди „О славснским речима V Грчкој"; референат је истакаода нисац не зна ни литературе предмета, <> коме хоКе да пнше, те ј<* мишљења да не треба штампати. Р<*фс])ентово је. мншљењс Академија уевојила. 4. По усменом реФСрату а])Х. Н. ДучиКа н .Б. ЈовановиКа прима се, да ее штамна као заеебно нздање д-ра Луја ВојиновнКа тДубровник и ос.манско царствОи I део. Срнско Пранничко Друштво. — На нозив г. д-ра Мил. Р. ВесннКа нроФ. Велике Школе држан је скуп престоннчких иравннка 14. октобра у дворници Гра)>анске Каеинс који је био прилнчно похо1>ен. На њему је одлучено, да се новрати у живот угинуло* Српско Нравнкчко Друштво п да се одмах