Дело

ВОМЕТЕ, II1ДАЛИЦЕ И МЕТЕОРИ 205 .-.ж том, а имала је нешто брже кретањо. Ту маглину пратио је кроз три узастопна дана. Њу је видео и Хартвиг (Наг^у^) са једне лађе. Хинд Опенхајм (ОррепћеЈт), Целбр (2еЉг)) и Хепергер (уоп Неррег^ег) нашли су за ово тгрче кометске материје нешто различну путању од главне комете. А последњи још налази да се ово откинуло од комете 7. или 8. октобра. Поред овога виђене су, онет на јужној страни комете, и друге овако издвојеие кометске масе. Тако је Бернард (Ветапђ у ХавћуШе-у видео 13. октобра 6 — 8 оваких комада, а тако псто и Брукс (Вгоокз) у Рћ1ерз-у 20. октобра и НасаПе 16., 20. 22. и 26. новембра. Ове појаве дакле јасно указују, да се ова комета кида у ноједино комађе. 0 узроцима пак, који то чине, за сада не можемо на овоме месту ни слутити. Ну, поред ових великих комета, а и многих других, које су виђене голим оком, и то после дужег или краћег размака времена, вања знати, да сваке године без разлике пређе преко нашега неба известан број комета, које се не виде голим оком, већ их астрономи виде кроз своје телескопе, од куда им је и д^шао назив: телескоаске. И астрономи редовно испитују све ове комете, како у погледу њихових путања и елемената, тако и у погледу на њихову природу. Спектроскопска испитивања поједпних комета, а нарочито Брорзенове и Винекеове, показала су, да се њихове три спектралне пантљике по положају своме врло јако нодударају са линијама и пантљикама, које се виде у спектру угљоводоннка, кад се кроз њих пропуштају електричне варнице. То су потврдили Хигенс (Ни^тз) и Фогел (Уо^е!), према чему је врло вероватно, да комете сијају и својом светлошћу од усијаних угљоводоничних гасова. Важна је још и опа околност, што су у спектру Уелсове (\Уе11в) комете (1882.) настале нагле промене, одмах после њене појаве Тада је у њеноме снектру нагло засијао светли пар натријумових линија (Н^ Бо) Исто је тако и она велика комета од 1882. П. у почетку показивала натријумову линнју. Тих линија иије било, кад су се комете ночеле удаљавати од Сунца. Хаселберг (НааеЊег^) објашњава ове појаве тиме, што се од јаког загревања кометске материје у сунчевој близини, врше у њој силне електричке појаве, те комета сија најјачим сјајем; тада у исто време испаравају и они метали, који су дотле били