Дело

КОМЕТЕ. ПАДЛЛИЦЕ И МЕТЕОГИ 213 биту заједницу. Кад се у мислима продуже њихове путање, које изгледају праволинијске осим неколико сасвим усамљених изузетака, онда се сви секу у једној тачци (приближно) на небу, која је падала у близини једне звезде у звезданој Фигури вел. лава. Ова т. зв. ралијациона тачка падалица остала је иреко целе ноћи на истом месту близу исте звозде, она је дакле ишла са привидним дневним кретањем звезда или других речма: није имала учешћа у окротању земље око своје осовине. Одавде је пак са свим јасно, да иадалице не постају у атмосФери, јер би тада участвовале у ротацији земљиној , већ да су оне космичке ирироде и да до наше атмосФере долазе из васионсних просторија Иоуздано се сазнало да падалице долазе из простора ван наше атмосФоре, дакле су била тела која се кретала незавнспо од земље. Из тога се неопходно мора закључитп, да су со оие налазиле у домашају привлачне силе Сунчеве, да су се морале као год планете и комете кретати око Сунца ио каквом коничном влаку. Пошто пак земља одређених дана у години или, ако се за сада задржнмо само на новембарском роју, свакад. 1*2.—14. новембра наилазп на особито велики број падалица које све имају исту радијациону тачку, онда се отуда такође мора закључнтн да коничан влак, којим се падалице крећу кроз небесни простор, иресеца земљину путању у оном пределу, где се земља налази од 12.— 14. вовембра. Из досада поменутих података могло би се дакле извести да се падалице крећу по једном коничном влаку, а какав је пак тај влак, на то се питање још не може деФинитивно одговорити. Па ипак се може посгавити бар нешто приближно. Већ смо видели да су особито велике и лепе падаличке по]аве посматране године 1766., 1 799. инајзад 1832. и 1833. (сл. 10). а ово канда указује на то да су знатнија падања имала чериоду од 33—34 године. Овом се поставком првп осмелио Олберс да у напред одреди појаву једне јаче падаличке појаве за новембар 1867. а то се и догодило истина годину дана раније, ноћу између 13. и 14. новембра -1866. Сад се више није сумњало у 33 — 34 годишњу иерноду, те је одавде изведен један важан закључак.