Дело

Н Е И М А Р и 17 — Не знам... Само биће бол>е да сад одмах идеш. Жарко се мало промисли, па ће по том упитати момка : — Иознајеш ли Тоску ? — Како не ? ! — Је ли у Чачку ? Селим климну главом. — Добро! — рече кмет, па изиђе и нареди да му се коњ опреми. Џ * * Дођоше у Чачак. Кад беху пред једним ханом, Селим ће рећи кмету : — Овде ћеш наћи Тоску. Млади кмет сјаха, предаде коња момку, уђе у хан, и забави се неко време, Кад се врати, момак га запита: — Нађе ли Тоску ? — Нађох. — Јесте ли добри пријатељи ? — Јесмо — одговори кмет немарно и уседе на коња. Селим му приђе и рече на уво : — Док ти је Тоске, не бој се ! Уђоше у двориште и сјахаше. Момци притрчаше и прихватише коње. Жарко и Селим пређоше двориште, уђоше у двор ЛатиФОв, узиђоше уз једне степенице и обретоше се у пространом предсобљу. Селим отвори врата од једне|одаје и уђе. Мало заЈтим врати се, и, држећи отворена врата, даде кмету знак да улази. Жарко уђе, скиде капу и стаде мало подаље од врата ЛатиФ љутито ходаше по соби. Кад стиже до прозора стаде, осврте се и, видећи кмета, намршти се и осече : — Зар тако ти а ? ! Кмет стајаше и пресавијаше капу рукама — Овамо ! — рече ага и макну кажипрстом. Жарко пристугш. — Шта ти бесниш тамо по селу ?