Дело

216 ДЕ10 мет, кад нам се приближујо, привидно повећавати, ма да при том не бива стварно повећавање. Али се и изглед мора ме њати. Слабије партнје које се на већој дањини нису могле видети, виде се јасно у већој близини; једро које је обично врло мало, те на великој дањини даје тако мали угао, да се чак и не види, монсе се из близине доста добро разликовати од комете. У кратко, све иојаве које су напред оииране при грађењу репа и т. д. могу настати кад се комета нриближује Земљи а не Сунцу. Овде само не треба заборавити, да су тада те појаве само привидне. Са свим друкче стоји ствар ако се комета приближује Сунцуг а да се при том не приближује Земљи. И у овом се случају комета повећава, али је то повећање за нас особито важно, јер сно ие може бити само привидно, већ мора бити и стварно. Изглед саме комете мења се тако, да при јачем приближивању Сунцу постаје знатно сјајнија а реп јој иостаје већи. Са ириближивањем Сунцу у самој комети настају Физичке промене, које се могу доста јасно посматраги. Најповољнији услови за ова посматрања свакако су задовољени онда, кад комета ннје много уда вена ни од Сунца ни од Земње. У току прошлог и овог столећа посматран је велики број сјајних комета, које у своме општем изгледу у многоме лнче једна на другу, ма да свака има и своје нарочите одлике. Од самога једра кометског, које у осталом ретко кад да је јасно ограничено, но ободу је махом врло нејасно, изгледа као да струји према Сунцу нека светла материја — ждраке, већином у облику лепезе. Над се ове ждраке одмакну на извесну да њину од комете, иовијају се у страну, пошто их — како изгледа — одбија Сунце те се посувраћају назад мимо једро и губе се у репу кометском Што се комета већма нриближује Сунцу п ова се појава јаче опажа Ово избнјање из једра не врши се увек тачно у нравцу ка Сунцу, већ некада нагиње више час на једну, час на другу страну, добија некад као шеталично клаћење, а кретања се међу тим врше врло брзо. Тако је ]>ссел видео на Халејевој комети 1835.како се правац тога избијања за неколико сати изменио за 36°. Познато је још изодавна да се ове особите прилике на кометама не могу објаснити само ЈБутновим законом гравига-