Дело

Истина је, да је путања ове комете и леонида скоро иста, ипак међу њима има разлике у томе, што обоје не пролазе у исто време кроз перихел, нити пак своје путање обилазе тачно за исто време. Због тога се комете и леониде не могу никако у исто време сударити са Земњом. Према овоме, дакле, из целог Фалбовог предсказања могуће је само једно и то : да ће се наша земња 15. новембра сусрести са главном масом метеорског роја леонида. Тада ћемо имати ретку прилику, да на азурном небесном своду посматрамо романтичан призор : изванредно иадање падалица, колосални ватромет један, какав још нико до сада није доживео у нашем веку и какав се тако скоро неће посматрати (тек 1932.). Ето то ће бити последице сусретања земље и роја леонида! А зар у томе може бити какве опасности по земљу кад и иначе сваке ноћи пада знатна количина падалица, које и не допиру до ње ? Већ канда чујем из средине лепе половине поштованих читалаца једну оправдану примедбу, управо као питање једно: „Јесте, то ће бити, ако се земља судари са ројем леонида, али шта ћемо, ако се тада баш судари са самом кометом; опасност ипак није отклоњена?” Баш кад би и то било, ипак ствар ни у колико не би постала опаснија. И судар са самом комегом не би био тако страшан, као што, можда, изгледа. У овоме столећу наша је Земља већ три пута пролазила кроз кометски реп: 1819., 186 1 и 1879. : ми нисмо опазили ништа од свега тога. Оваки проласци земљини кроз кометски реп, увек су били штетни и Фатални по саму комету. То се јасно видело на Леселовој (Иехе1) комети, која је била тако несрећна, да се 1767. приликом свога иутовања кроз васиону наврне и дође близу планете Јуиптера, као што смо нагласнли у почетку. Ну Јупитер је колосално и масивно небесно тело, које с иролећа видите свакога вечера и но целу ноћ, гдо јаком својом светлошћу лебди горе на нсбу, као најсјајнија звезда. Кроз дурбин видећете, како око њега кружо иет месеца — сателита, чинећи тако Јупитеров систем. Наша Земља пма само једног пратиоца — наш чаробни и бледм Месец. И ово колосално тело, као што је Јуимтер (1100 нута већи од земље), нмје претрпео никакве про-