Дело

ПРИПОВЕТКЕ Ј. ТОМИЋА 249 «Овамо само," вели му српски „овамо је болесница и добро ми дошли !* Доктор је разумео понуду, јер беше пореклом Чех, и ушао у нросту непатосану одају са сиромашним намештајем, какав је био већ онда по нашим ратарским кућама. Оно до душе има ћилимова, има душека, иерина, више но што треба, ал’ шта је то! Не доводе таки људп лекаре из Беча — и не шаљу у напред хиљадарку. Још док је лекар нрегледао болесшшу, стигоше свештеник и учитељ. Разговорише се с лекарем и кад се овај уверио да је тај српски ратар доиста послао по њега, а продао је скоро пола имања да накрми новац. Он изусти немачки: «N0 с1а тш8 1сћ шЈсћ ћосћ 8е12еп; с1а 8৓ 1сћ тсћ!з тећг ,м па седе на клупу од чуда Оиолцер је био два дана у селу. Становао је код свешгеника, а обишао је све сеоске болеснике редом и набављао лекове за све, нарочито за Крстину Стану. И избави је! Није баш оздравила док бешо он тамо. ал’ тек рече толико: «Сад је све добро, остаће у жнвоту, само нека узима и даље лек.” Кад је било да пође, маши се Крста за џеп, али се маши и Ополцер. Крста вади пз џепа хиљадарку а вади и Ополцер^ И сад наста иогађање. Крста не иопушта, јер вели: није му жао; Ополцер опет изјављује, да он сиротињу лечи бесплатно, а Крста је — сиротиња. И ствар се сврши тиме, да попустише обојица: Ополцер задржа само прву хиљдарку, али је зато скинуо прстен с руке и поклонио га Стани. Каже: «То мора бити добра жена, за коју се човек толико жртвује а кад би код врата, окрете се и промрмља : «или боље рећи, то мора бити добар човек, који толико чини за жену.“ «Добри су они обоје", примоти му свештеник, „нек их само Бог подржи што дуже * Ну Бог их није подржао одвише дуго. Стана се до душе подигла, могла је и радити, ал’ тек је осећала да није впше она, која беше некада. Не прође неко време, а она куња н побољева. Ту је дакле рамало , али са сваке друге стране било јо напредно. Крста и Стана живели су да је било за причу , п Дело XIII 11