Дело

250 Д Е Л 0 подигли су лепу нову кућу. Прође тако још неко време, кад баш на сам Ускрс дођоше Крсти најугледнији људи из села и моле га да се прими сеоскога поглаварства. Немају, веле, ни бо.кега ни врснијег од њега. Крста се донекле опирао, али је попустио. Даће земљу на поле, бар му се Стана не мора толико мучнти, па ће јој ваљда и то окренути болест на боље. И стаде већ све удешавати за нови ред. На кратко за тим оде Крста у псље, а Стана је остала код куће, јер јој беше мало позлило. Ну кад се вратио затече је мртву. Све беше тако неочекивано напрасно, да јој не могаше дозвати у помоћ ни сеоске бабе а камо ли лекара. Пред смрт се болесница ухватила за прса и тужно је јаукнула: „Јаој, Крсто.. нећеш ме више живу видети” , иа онда склопи очи и умукну за навек. Кад је Крста ушао у авлију, авлија пуна људи , жена . а стоји заиевка да се чује на далеко. Да је Крсту, овако јакога, пушка ударила, не би га заљуљала већма, но вест, коју је тада чуо... Хтеде јаукнути , али му крик заста у грлу, осети где у очима хоће да му ударе сузе — а забрекнуше. Само се заљуља, побледе и наслони се на зпд. Стари су сређивали колико су могли м удесили снахи погреб, каквог није било у селу. Кад заиитају што Крсту , он само (,добро је, добро је..,“ Иначе не илаче не тужи се — рекао би човек да се чудо јуначки држи , само му је поглед пекако изгубљен, чудноват, необнчан. Други дан се искупило скоро све село на погреб. Ударају звона, а иду већ и ђаци са учитељем и свештеником. Већ је време да се отпочне опело. Крста као да се пробуди из некога сна. Нобесне. Говори у соби у којој је самртница, али се чује у авлији на улици, можда чак и до гробља... ,,Мени ннје нико казао да ће је данас сахраннти... ја не дам.“ Говоро му мати, отац, свештеник, он не попушта. „Не дам је данас, иа крај...“ Бадава су на послетку дошли главари сеоски и говорили о закону и реду, о глоби и казни. Крста их погледа тако ружно да су протрнули, на онда показа на кућу: «Ето вам кућа, продајте је, али је данас нећете носити.* И не даде је. Пратња се иолако разилазила, у соби где беше самртннца,