Дело

ПРИПОВЕТКК Ј. ТОМИЋА 253 чека да нас венча!м А кад легне бура, стиша се мало у његовим грудима. Тако је то трајало дуго... годинама. Неког пролећа надолажаше силна вода, потопи рит, па у риту и Крсту. Он сеђаше с вечери на оном паљу, и изгледаше Стану да му дође. Вода је долазила све већма и да ли он виђаше у оним мутним таласима њено лице, не знам, тек се не мицаше. Чак после недељу дана, кад је вода одишла, нађоше га близу оног места. Однеше га у оиштинску кућу, а дође из вароши лекар, да га пара. То беше млад човек, којп не знађаше ништа о Крсти. Са великом пажњом слушао је учитеља где говори о том негдашњем свнњару, па и његовој љубави... «И ви сте заиста тога човека кољем и конопцима морали хватати, док сте га оженили рече зачуђено лекар. „Паопет ју је доцније толико волео , а на послетку је чак и полудео за њом!" Замисли се лекар, па онда промрмља. «Пре три дана парао сам жену; убио ју је њен човек. Тамо су ми опет ирииоведали, да се то двоје волело годинама; хтели су се узети, али је било препрека, а хтели су скоро полудети од бола и чекања. Па како се тамо свршило. Једнога хватаЈу конопцнма те га вуку на женидбу, па је срећан, други бира годинама, узима што воли па је несрећан...” У го ће се умешати чича Сима у разговор. Он је стари општинар и, што но кажу, велики политичар. «Бадава човек бира и штудира. кад жену не може проштудирати. За то је кратак људски век, већ ако би се нанизала три. Кад смо ми женили мога сина, пита ме моја баба: коју ћемо ? има та, па та. па та... Ја сам омахнуо руком и рекао дерану: «Сине, кад буду све три пред тобом, ти затвори очи, па коју случајно ухватиш, ону узми.* То је лутрија. У напред не можеш знати која ће каква бити...” «Тако је тоа, вели други. «Право је говорио мој отац, да је жена као и лубеница. Док је на пијаци, окрећи је и штудирај је колико хоћеш. не помаже ти. Тек кад је донесеш кући и расечеш је, видиш шта си узео.“ .Полако, људи, полако, умеша се учитељ, није баш то ни