Дело

ДОН КНХОТЕ 273 стаде се смејати, и мали црнац шнчезе. Сумњате ли о чаробннцима, та нста светитељка научиће вас шта ваља о њима мислнти. Једнога дана свештеник један у смртноме греху откри јој своју душу; света Тереза стави на себе чаробну амајдију, коју он ношаше на себи, бацн .је у студенац, и отада нестадошо навале греха. Дон Кихоте верује у витештво; Пгњат Лојола, и сам витез, вероваше у то исто тако. Шта мислите да је он хтео основати, кад је отишао нзвршити бденисање крај оружја при подножју Богородичиних олтара, — да ди калуђерски ред али ред витешкн? Дух витештва не бејаше само средство, као игго су говорили, него нринцип његове установе, и он заиста створи ред витезова који блуде у име Богородице п у име Псуса. Последњи прнмер. Ја нитам које се сулудасто сањање дона Кпхота може порсдити са оннм сањањем, које даде повода нрвом истраживању Флориде. Војвода Понсе де Лсон, управник једне нровинцијс шпањолске Амернке, дознаје да извор Хуванс збпља постојн п да се налази у земљи још неиспптаној коју познајемо под именом Флорнда. 'Гада завлада њиме неодољива жеља да открије чудновати извор; он се укрцава, излази на Флориду, пе налази ништа н враћа се еметен. Мођу тим романтнчна празоверица надживи ову прву превару: након десег година, он се укрцава по другн пут, и кад дође у Флорнду, дивљаци га дочекаше стрелама. Он пада смртно рањен и овога пута заиста палази напитак бесмртностм. До бескрајностн могли би се врстатп овакви примери. Признајте да, ако је дон Кихоте лаковеран, ова се лаковерност може лако објаснити и да се он може правдати што се распалио за пустс мисли. које су биле гако блиске историској стварностн. Дон Кихоте је нсторијска лнчпост не само за Шпанију него за целу Европу. Личности, у којима његова машта бејаше срећна, живеле су за време онпх нокољења која су била пре његова; а он сам живљаше стварпо. са месом и костима, у оном трепутку када се појави Сервантесова књнга. Његов положај прсма свету такав је какав у свих аристократија европских према напредној монархији н према духу нових времена. Ове немирне и предузимљиве аристократпје морају сада мењатп своје навике. Оне се с отпором иокоравају тим страховитим административним машннама које ночпњу замењнвати неправплни рад поједине лнчностп; оне се виде приморане научити све врлине дисцин.шне. Није доста, чпни се, што је пронађена ова артилерија, коју Сервантес нроклиње устнма допа Кихота, као опо пре једнога века Ариосто устнма Голандо. вим. Што .је артилернја учинила за војничку храброст, модерна админнстрација учиниће скоро за друштвену независност силних људи. Не може се пћи више никако ни у најмању нустоловипу; безбројне свете хермандаде прече свс пролазе. Тако засечеп са свнх страна, шггешки дух гине, али се не нредаје. Пре но што пропадне, он ће узети мрске облике двобоја п грађаискога рата. Старс навике Фсудалне држе се тврдо н јављају се несмишљено на најћудовитнјп начин. Племнћп Францускн, великашн енглески, витезови шпањолски, сви се покоравају овој епохн гако радо да пх лудило дона Кихота наступно обузима. Наједаннут внтештво нм удара