Дело

дон кнхотк жље више ио што јс ои радио, нсправљати неправде свога села, номагати суседе и хришћански живети с љима у миру. А чипи се да је овај начии избегавања заблуде врло тежак, јер људи на то мнсле врло ретко, те видимо да они внше воле постати вптези прошлости илн будућности него витези садашљости. II тако наше властнто понашање оправдава нонашање доброга доиа Кихота, те се ноука из љегова живота може и даидањн пренети на живот свакога од нас. цревео е Францускога М. К. ДрагутиновиК Га овом студијом о Сервантесовом Дону Киготу доносимо један од најлепших кљижевних огледа недавно умрлога, познатота Францускога књнжевника Емила Монтеги. У љој ће, надамо се, они наши читаоци који кљижевност стручније негују запазити све оне особине духа, укуса, оштроумља. ученостн, савесности, жрпописнога и тананога стила. које чине кљижевпу Физиономију Монтегијеву, н које су позвани оцењивачи истакли досада у неколико махова, а нарочито после смрти његове. Како је тај писац мало нознат у нас, то ће ова студија нашим чигаоцима бити двоструко добро дошла. Ако још уснемо преводом ове студије, те Монтегну прибавимо још којега читаоца внше п за остале љсгове радове, нсто толико одличне колико разноврсне, н доприпесемо да му се нме ма и носле смрти разнесе у шири круг, имаћемо разлога битн потпуно 'задовољни што објависмо ове редове. Јер најзанимљивија ствар, п лрва коју је обичај поменути кадјереч о Монгегиу, то је љегова одлична књижевна вредност и његов незнатнн, или боље нераспрострањени, ако се тако може рећи, кљижевнички глас. Оно што је горе о љему рсчепо као о „нозпатом* Француском кљижевннку греба тако разумети, да су га познавали п ценили стручљаци; у кљнжевној републици, међутим, у којој као и V осталим демократијама глас и положај зависе од општег гласања, он јс био толнко колико и пепо.знат. ()н није имао ниједну од опих особина које данас, оснм генија, човека истакну, п наметпу ширем кругу читалаца. Он није ишао за модом. Он није припадао никаквој котерији, кабалн. камарадерпји, илп како се те ствари све нс зову. Он није имао пи своје клике нн клаке. Он шта внше пије имао ни срећс. А све је то иомало погребно и људима њсгова рода да доспеју, да успеју. Е1п ћјзсћеп 01иск, Ехп ћјзсћеп С1аџие, Ет ћ^бсћеп СИуие. мало моде , мало љућег зачина. са мало скандала на врху ножа. то је иотребно. а гога није било у његовим делима. Отуда ако нотражите у каквом „Лскгикону савремених ннсаца* његово име, ви ћете на месту