Дело

278 ДОН КИХОТЕ где бн требало да је љегово, наћи име талијанскога новинара Монтација. којн је још „у 14. години“ ночео да пише и који је нанисао „око седамдесет- романа и „безброј биограФија, комедија, брошура, н т. д.“, све исте вредностн. н био уз то осуђнван на робију; име уваженога Ксавиера де Монтеаена; и име једне плаве чарапе. Г-ђе Монтифо, која .је „још у 13. години“ почела писати и која .је, оснм тога што су јој дела била забрањивана са своје вулгарне развратности, и сама бнла кажњавана н затварана; али његовога имена нема. Најзад, у Француској, где иреводноци (с правом, узгред буди речено: јер .је предводити п много тежа и много оригиналнија ствар но што се обично мислп) стичу гласа као н књпжевници, он. Моптеги, којн је био и одлпчан књнжевппк п одлпчан нреводилац, који је дао најсолнднији превод целога Шекспира, није умео стећп толико гласа колико га је стекао граФ Прозор, који је иревео пеколико комада Ибсеновнх. Он није разумео да у моди није Шекспир но Ибсен. Кад је умр о, онда су се људи пнтали: Откуда то даон није у Фраицуској Академији ? И још пре неколпко дала, у једном велпком лнсту чудио се један књпжевник. говорећи о књижевном гласу : како се тодеси.10 да Монтеги није био члан Француске Академије ? Што је најлепше, то је што ће и Монтегн остаги сад познат као један од оних који су требали битн чланови Академнје — позната четрдесет прва Фотоља, — н снобовп ће то запамтити, и о Монтегиу ће се то једно знати, и он опет неће бити читан. Ми по својој урсдничкој дужности . а новодом иревода Дона Кихота од Г. Ђ. Поповпћа доноеимо дапас овај нревод Монтегијеве студије, са надом да ће Монтеги имати међу нашим читаоцима искреније поштоваоце од неизбежних књижевних снобова. Оно што је нмало да се каже о самом Дону Кихоту. то је рекао Монтеги, п љеговој се студнји нема шта додати; ова је белешка имала да каже оно што је требало рећи о самом Монгегиу. Уред.