Дело

* * * Свенуће и младост, што нас сада краси, К’о што вене мајско мирисаво цв јеће, Жеље, наде младе ишчезнуће нагло Али љубав моја ишчезнутн неће, У грудима мојим вјечно ће да тиња ; Па и у гроб хладнн кад ме једном спусте Из срца ће мога никнут’ ружа л’јепа И цвасти ће туде поврх хумке пусте Мирисом ће она мамити славуја; А славујак њежни радо ће јој доћи, II његова пјесма о љубави жаркој Хорпће се дуго кроз дивотне ноћи.... ј^ВЕТ.