Дело

НЕКОЛИКО 1>ЕЧН 0 ОРГАНИЗАЦИЈИ СУДСКЕ ВЛАСТИ 305 могла истражна власт ностојати. зато, што је дотле нолитичка власт била уједно и истражна, ипак је он у целини, начелно, далеко изостајао иза онога стања, које носи карактер ираве истражне судске власти. 0 каквој самосталности истражних судија према политичкој власти није могло речи да буде , јер јој је у свима саставњеним деловима оскудевала она подлога, на коју се самосталност судске власти у ствари наслања, а на име: независност према политичкој власти. Пространа дисцинлинска власт министра правде обухватала је чак и ираво отпуштања. Природно је било очекивати, да ће политичка власт употребити свој утицај, само ако јој затреба, и она га је употребњавала. Врло често смењивање истражних судија. у једном најгорем облику, у облику отпуштања, сведочи врло иоуздано да ми имамо право. Знали смо ми за такву будућност закона о истражним судијама још онда, кад је он у скупштини нретресан као пројекат, сажаљевајући још тада у свој мери судбину снога великога начела, које је тражило измену истражне власти, али не онакву, у којој то начело на би било заступљено. Сва незгода дотадашњих истражних власти уочена је само као Факт, али изгледа , да јој се није познавао прави узрок. Није истражна власт била непопуларна и рђава само у томе, што није била у рукама правника, но још више што је била под непосредним утицајем политичке власти. Начелне поправке није могло бити, а да се тај утицај не отклони. Ни као почетак, као ироба једне нове установе, не може онакав закон о истражним судијама да буде оправдан , јер кад се рђавим законом, у коме се намеравало да нзрази један популаран и сазрео принцип, не постигне успех и у пракси, само зато, што је он скроз погрешно и непотпуно изражен , шгети се самом принцину. Ако се тако опет урадило из бојазни, да би у иочетку јача мера самосталностп истражних судија могла бити од рђавих последица, и да је за то било корнсније оставити да пракса временом изради боње и саму установу , тим пре. ако се још рачунало на добре намере и моралност извесне политичке власти, онда је то доказ, да увндо сада , да опортунитет не може да остави користи. кад год се њим сузбива принципијална страна једне добре установе. Таквим обзирима могло би се тако исто бранити, да код нас није места