Дело

МИРОСЛАНЉЕВО ЈЕ11АНТ)ЕЉЕ 523 састављању боја, и у њихову прилагођивању к ирироди предмета који сдика, баш као западни мајстори XII. н XIII. века или као њихови претходници првих векова хришћанства н па западу и на истоку, који још не беху изгубнли класично нредање“ (XX. Сном., стр. VI.). Цео сиоменпк има сада 180 лнстова — сем онога ишчунаног, који се чува у царској јавној библиотецн у Нетрограду (предузети су корацн, да се н овај лист добавп радц снимања у Всчу); покрај тога нсдостају још два листа од 20. и 24. кватерниона. На крају рукописа (на првој страни 181. листова) нма овај већ нознати, више пута објављнвани, запис: Азв грћшни Глигорие диикб, недостоинн нарегцн се дшјкб, заставпхБ сшв евангелне златомв кнезк) велнкославномоу Мирославоу синоу Завиднпоу; а мне господи не забоуди гр'ћшнаго, нн храни ме себћ, дћ ми еств госиодвне жалБ, тебћ работавши кнезш своемоу господнноу, дћ мпе не храннши грћшнаго. Псписаиши овај запис, г. Дучић је додао да је „годнпа нзбрисана с пергамена ножем,“ али овом тврђењу г. Дучића нема места. Још у XX. „Споменнку“ г. Сгојановнћ је рекао да ,то (избрисану годину) није опазио, илн п опазио па заборавио забележпти;“ сада се пак уверио да је занис цео, те да година кад је споменпк рађен није била ни заннсана руком Глигоријевом, иити пак доцпије брисана; међу тим је неко доцније испод овога записа нешто пнсао, а другп опет дошао па го састругао: по остацпма иструганнх слова и по мастилу види са да то није била Глпгоријева рука. 0 самој .пак годпни кад је споменик писан г. Сто.јаиовнћ вели (1. с.) да ју је ,тешко блнже одредити. До годнне 1109. Мирослав је уз осталу браћу самостално владао својим делом очсвине, а тада пх је Стеван Немања (најмлађи им брат) нрогнао н сам завладао свима земљама. Доцније се Немања нзмирио с Мирославом, н дао му Хум да њнме управља. Мпрослав је умро пред 1200. годнну.“ Док је г. Стојановић у XX. ,Споменпку“ тврдио да су рукопис радиле две руке, те да се прва (до 45. лнста) одлнкује дебљим и грубљнм словима од другс (од 4(3. л. до краја), сада су.иња у то, већ ову разлику објашњује тиме, што се неком (после дпјака Глпгорија) учинило да је мастпло бледо, па је но оним словима нревлачио још једном, и тако дотерао до друге стране 45. листа, па сс махнуо даљега поправљања. Остављајућн на страиу палеогра<1>ске особине, по којнма ово јеванђеље иде у редт. зв. босанских (алп не богомнлских) рукописа, поменућемо и неке гласовне му особине, којима се оно одлнкује од осталнх наших сиоменика чнсто срнско-словенске реценсије. Тако је иајзначајније у њему то, што пмн назале а н љ. којн пикада не стоје .један место другога као у бугарским спомеппцима. Али гласовна вредност ових слова пије као у старом словенском (ен, ои) већ е и у, а то се види ие само но том, што иначе сдова е и оу стоје по правилу место а и љ. него и по том, шго се л и л пишу н ондс где у старом словенском стоје е н оу. — Слова и н ћ пишу се правилпо где им је место. — Место два словенска нолу-