Дело

1*4 Д Е .1 0 <*ну Бачку. Нвсац је учео отуда да истеше еа свкм згодан сиже за лакрдију и обрадно га је са веома много вештине. Социјалнзам. — У октобарској свесци пДела“ за год. 1805. (кн>. VIII, стр. 149. до 150.) нриказали смо немачки нревод дела д-ра Енрика Фери-а нроФесора университета у Риму, те је и нрепоручили тонло читаоцима, а сада можемо јавити да је делце д-ра Фери-а угледало света и у ернском преводу. Радивоје К. Раденковик превео га је с талијанског и штампао у радикалној штамнарији о трошку групе великошколана социјалиета у кшижнду нод именом: „Социјализам и нознтнвна наука. Дарвин—Спенсер Д1аркс.и (Београд 1897. — Иа 8-гш, стр. 128.) Стаје динар. Кн.пге за децу. — Књижарница В. Вчложи1|а издала јенедавно опет две књижице за децу под натпнсима: „Станко-Чупавко“ и . Чупалица Стаинца*. У књигама имаисли-.ч ка у бојн. Стаје свака ио пола динара. Психологија релпгнја — Бранислав Петронијевик слушалац ФилосоФије у Лајпцигу намеран је да своје чланке, који излазе нод именом г11с Iхологнјз религиј I, основна Факта реднгпјскога живота" у „Веснику Српске Црквс~, оштампа у засебну књигу. Књига !■•* изнетн на 10 табака вел. осмине. Стзкс диа динара. — Од истога писца шт \мнана ј'_' нсдавно у Лајццигу у издању књижарнице Хермана X >ке-а расправица „Бег оп1о1о§18сће Вим‘п'8 1иг (1аз 1>а.че1п (1ез АћзоћЛеп. Уегзнсћ (*1пег ХеићертшкВт# тК ће»оп(1егег Кискзчсћ! зчС Оа.ч егкепСпЈзвкћеогсКзсће (1ппн1рго1)1ет“. Књижица има *29 страна. Вина Хрватске н Славоније. — сц0д тим именом д-р с, Бошњаковић штампао ,је \ Загребу у дионичкој штампаријп књигу у којој је дао уиуство за истраживање н оцену вина а изнео и аналитичке нодатке До којнх је дошао аналнзом 810 нриродпих кинз из Хрватске п Славонпје. Онима, који се баве о вину, моћн ће ова књига битн и од користи. Стаје два п но Форинта. ГгеЛагапја о кпјјц-1 *1аго*1оусп*кој. ИроФссор Иван Радетић штампао је недавно у г. ц.у о Трпшку књижарнице Ив. пл. Хрс1.ановића нре X. Лустера књнгу под именом ..1'г.м1амтја о кпјјц1 в1аго81оуеп8кој“. Писац хоће Оћом књигом да да шпрој читалачкој публнци преглед „старога словенскога“ и рада Кнрила и Методија Кн.игу је поделио у седам одел.ака (рачунајући ту и ,,увод“), V којнма се прича о ириликама Словена пре долаека солунске браће у Панонију,* б ћирилу и Методију; о народу, који је оним Језиком говорно, којим су наје.тдрије слопен> ке књигс ниеа о*; о азбуци 'Иириловој; о књижевном раду браћс у Моранији н о књижевној радн.и у Вугарској, срнским отранама ц Хрватокој. — Књнга јс на 8-ни, има 4 л. и 207 страна. Стаје 70 новчнћа. Може се добиги и у књижарници Мите Стајића у Веограду. Сузе Сина Разметнога. — Из „Ка(1а“ југославенске академије знаности и умјетности посебице је оштампан чланак д-ра М Шрепла „О (тцпЈпНбеуЈт зигата 81па гагте1поеа“. (Па 8-ни, стр. 40). 'Гу нам писац још говори о овим Гундулићевим песмама: Од ведичанства божијег, У смрт Марнје Каландрице, Фердинанду II, кнезу тосканском и ЈБубавннк срамежљив. О босанским Циганима. —У другој свесци прошлогодишњега гГласника земал>скога музеја у Босни и Херцеговини“ изме!>у осталога штампан је на првоч месту »Прилог фпзичкој антронологнји Цигана у Боснн и Херцеговини* од д-ра Леополда Глика лекара у сарајевској земаљској болници. У овом раду Глнк испитује антропологију Цигана у Босни и Хсрцеговинн, којих нма две врсте: мухамедовскн ихришћански (Каравласи;. Овн су се доселнли нз Румуннје. јер у свом го* вору имају много румунских речи; мухамедолскп пак Цигани до^оше но свој прилици из Грчке нреко Старе Србије, зато и нема у њихову језику много р\мунске примесе 0 фисички.м оеобииама Каравлаха биће говора доцније, а сада говчри само о мухамедовским Циганима. Босански се Цпганн деле на црне (чергаше) н беле. Нрвн су на пола номади п г.жоре искл.учнво цнганским језиком, а другн станују на једном месту и у кућама, те ме!,у собом говоре српски- Црни Циганн веле, да су мухамедовци, алн не врше верских дужности ; бели су прави мухамедовци. За три године ивмерио је Глик 60 мухамедовских Цигана, међу овима 25 жена. Тачно је озпачио*. боју коже, косе и очнју ; дужину, ширину 11 висину ГЛ!1В ‘ ; ВНСИНу 11 ширину чела и лица ; размак унутрашњнх и спол.апгњих очних кутова; дужину и шнрину носа; ширину уста; внсину ушнју, обим главе н нрсију; висину тела; дужину рашнрених Руку, дужину п шпрпну руке и ноге. Све ове податке мзнео је у овом „Прилогу1*. < рпско-хрватска дела у чешком иреводу. — У носледње време онажа се јаче интерссовање наше браће Чеха за нашу литературу. Мало која новина у нас а да није објављена у чошкој литератури; доста је дела н нриказано, а нека су и прсведена. 1'ако.* у 266 броју ирашкпх „Хаг. 1Ј1з1,уи изишла је хумореска д-ра И.тијс Огњано внћа Абуказема ,Матт5т 2еп1сћ“. — 11ознатн роман Квг. Ку.чичића „Урота 8ринско - Франкопанска“ иочео је шлазитн годпне 1895. у. „Ссзкусћ .Чоујп14 у нреводу Фр. Белохлавка нод натписом „1^р 1к ппИ ХгЈпзко-Кгапкорапзке**, па је нрестао; сад је \ целини штамнан у књнзи од 780 страница. Стаје Форинту и 80 новчића. Овај је хркатски роман доживео у Загребу недавно н