Дело

ИИСМА ИЗ НИША 233 — Несам знаја дек не знаш за шал (шалу)... Туј скоро отидомо при госпоја Кају и однесбмо (место одведосмо) једно наше депојче. Девојче је убаво, и ти га познаваш, како чичек (цвет) те*за то'ј, безбели, госпоја си Каја на нега рече: — Ис^аш ли да ти биднем свекрва — да те узнем за моје Милош ? , Не/^Аи-Та иска за нојно сина, знаје се кји (да) мбра да га крсти; зира у вас неје како у нас : и Јахуди н кристијан н з си мени дин ако се одаде за мислимана. Иска да га крстн ми се не расрднмо. Зашто ? Зато што знајемо дека си праји шал. А ти. . . — Море ти си, чуја сам. љуто како паприка, рече једна иогледавши ме м осмехнувши се., — Паприка јок, опет узе она прва, он је ћибрит:1) дор (док) га дирнеш — плане. — Ћибрит ? Нужно има да си човек од нег’ чува прсти— Хм, прсти ! Дор си дојде до прсти сам себ’ изгори... Госиоја, не ли је такој — сам се' е ?.... «Гњевљив човјек замеће свађу, и ко је наарасит, много гријеши.» (Пр. Соломун ) И ако су ми прионуле за срце речи ове никаква Фајда. За шалу знам, али ми се учини да ово не беше шала но збиља, јер осетих да ми додирнуше руку прсти, у којима беше — кана. Довече је кјучук-кна-геџе-си. Јузбашиница ми поручи: «Тури си, берем, на акшам пудру; зира к д си је жена како еркек (мушко), млого лошо стоји.” Да ли да је послушам ? Чок селам сана..) од 16. маја 18’* у Нишу. твоје Ј. 1) Палидрвде. 2) Миого ти поздрав.Ђе. (Наставиће се)