Дело

СЛОБОДИ Исто као у кавезу одгојепо птиче мгло, За шумицу, за слободу што никада није знало, Мсђ’ жицама, умпљато оно пјесме своје пјева О другоме и не сн јева, И ја сам вам исто тако. Од када ме мајка роди, Још никада не запјевах милу пјесму у слободи, Ода свуда муке тешке и патње се силне роје Стегле су ме немилосно, угушиле ијесме моје... 0, па ипак, у самоћи, о слободи често снивам : Кад на јави већ не могу, у сновима бар уживам, Снивам боље, љепше дапе, сјајни васкрс рода мога Иза патње иестољетне, иза ропства проклетога ! 0, богињо најдивнија, ма за часак дођи само Да те мало упознамо, Да из твога,Циз пехара сркнем само мало сласти, Па ћу св’јегу „збогом” касти. рВЕТ.