Дело

1ИЧН0СТИ У НСТОРПЈН 237 диње1Бе Немачке. Али и ако је Виљем I. већи духом од Леополда I, ипак се мучно, по гтравој величини духа свог, не може уврстити у ред генијалних личности историских. Природно је да и дбл*а, која се везују за имена њихова, нису једино њихова. Колико заслуге за уједињење Немачке припада Бизмарку, Молтке'У’ .5»»^* Свакако је анализа заслуга онаквих величина захвалан по сао, јер очигледније се не може показати колико су моћне историске прилике да и људе средњих способности учини вс* лпкима, бар у очима својих савременика и необавештених доцнијих поколења. Нп оцена савременика. ни традиција не морају дакле бити поуздан критеријум, на основу кога ћемо класиФиковати исгориске личпости ио величини. Морамо дакле на другоме месту потражити поузданији критеријум. Тај поузданији критеријум не може други бити до само критична историја. Сви догађаји, о којима историја прича, насу подједнако значајни. Има их који се рељеФно издижу изнад осталих својим пресудним утицајем на историски процес. То су епохални догађаји. А на крају крајева је у историји носилац историског процеса човек. Догађаји морају бити везани за имена извесних личности, па дакле и епохални. Имена, која су везана за овакве епохалне догађаје, јесу имена великих личности. Великих личности су и дела велика. Она или они т. ј. велики људи историски, одређују тип једноме историском времену, скрећу правац историског живота овако или онако. Макар и не сачекали свршена своја дела, макар и не успели, ипак идеје њихове, остају иза њих и оне одушевљавају и покрећу још за дуго доцније генерације. По ширини и дубини покрета познаје се и значај и величина идеје и у каквој је глави никла. И путови и средства као и циљеви де лања великих личности велики су; оно, што они створе трајно је, у колико • у опште што може бити трајно као људско дело, и они и кад руше стварају. Разуме се да ни светска историја не изобилује великим људима, а куд и камо не историја ма кога културног народа. А како су и епохална дела и велике идеје нераздвојне од имена великих људи и ван сваке је сумње да су њихова, то Дело XIII 16