Дело

238 Д Е Л 0 баш у томе ј0 и прави задатак сваког питања о личности у историји, да потврди или но, да ли су исти они моћни чиниоци у историском животу, и да њих није било да ли би и друкча судбина била једног читавог времена илиједнога народа ? Или је можда то леност нашег умовања, гаИо ј^пауа, да тражимо дуб.ве узроке аистракцијом привидних, већ се задовољавамо са првпм, који нам се учини да је! Ну поред несумњиво великих личности, за чија су имена везана велика дела, позитивна, трајна, не може се прећи и преко оних делаонских величина, негативних генија, који негирају, који кад руше, а они увек то чине, само руше и ништа не стварају. И гу се опет намеће то питање о свемоћности личности : зар је судбина једнога народа доиста гола играчка ових злих генија; зар су друштва и народи доиста тако немоћни да се не могу огрести овако нетраженог тиранског туторства ? Потребно је дакле, по-зивајући се на историска Факта, и једне и друге узети у проучаваЕБе, и оне који ускоравају развитак културе и друштва, водећи их нанред, и оне, који су ирава казна за њих, који кочо напредак, сметају, руше. Јер и о једнима и о другима верује се да су моћни — свемоћни. После овога објашњења читалаи би могао с правом очекивати да сада пристуиимо самом задатку нашем без даљих заобилажења, да докажемо једно од двога — да ли је историја историЈа свемоћности личности, или у њој госнодари гвоздена логика нужиости. Ну то је немогућно одмах учинити, ако се не обазремо на још неке околности, шго опет на први мах пзгледа као да је излишно. Мп мислимо да је потрсбно проговорити што и о душевној конституцији великих историских личности. То је потребно ма какав одговор нам бно на ово питање. Ако је доисга личност у историји свемоћна, онда је треба познати. Идеје које њу нокрећу у њену исторпском делању само су њене, импулси који је гоне на рад само су њени. Она нишга не прима с иоља, из средине своје. Признамо ли да и идеје о делоњу и импулси за рад с поља