Дело

ЛИЧПОСТИ У ИСТОРН.ТИ 239 долазе, из средине, од историских прилика, онда већ нема свемоћности личности. Сем тога потребно је знати и која је то сила, која'лежи у нндивидуи да може освајати туђа срца и душе, управ.падж и заповедати им, па и тиранисати их и утицати на њихову судбнну.1) Разуме се да она мора бити у самој личности у њеној индивидуалности, ако се верује у њену свемоћност у историћкоти животу. Које су то душевне енергије, којим се велика личност разликује од оних из масе, и у којима лежи она чаробна моћ стварања историске судбине ? Једном речи ми се морамо уиознати с душевном конституцијом великих л>уди , а тиме смо уједно обележили и значај закона наслеба и закона прилагођавања. Да ли је геније и наследан ? Је ли природа аристократска духа да монополише утицај на судбину друштва једног — осигуравајући наслеђем генијалности извесној врсти луди, својим љубимцима ? Истнна ми смо далеко од смелости да ова питан>а на биолошкој основи претресамо у свој њиховој опширности и значају; ни спрема наша за то, ни задатак овога скромнога ирилога не допушта нам то. Само у колико јје то потребно да до одговора дођемо, ослањају^и се једино на историју и у њој тражећи потпоре за наша тврђења. Да су људи по природи једнаки, једнаких душевних способности, у то нико дапас не верује. И само зла воља може подметати модерном социјализму, да једини он у то верује и на томе базира своје учење. Сви људи нормални, по рођењу имају оних заједничких физичких и психичких страна, које карактеришу специју човек. Али даље оваједнакост у физичким и психичким особинама специје човек престаје, и настаје највећа разноврсност у комбинацији елемената душевних и у конституцији телесној, да нема ни два човека једнака. Као год оно у војсци што нема два једнака, већ само старијих и млађих, тако је и човечансгво неЈеднако по душевним способностима Има дакле Филистара, медиокритета, обпчних умова талената. генија ! Има дакле и великих личности. Чиме се одликује генијалан човек од обичног, ВигсћзсћшШтепасћ-а (како га Немци 1) Да се оградимо од тога да душу узимамо у смислу какве засебне супстанце, већ ради краткоће као заједничко име скупа душевних појава. 16*