Дело

240 3, Е .1 0 зову) ? Разноврсних и занимљивих одговора на ово питање добивамо Да ли се квалитативно или квантитативно разликују? Да се квалитативно разликују апсурдно је тврдити. Тонеби била дакле разлика у конституцији, у комбинацији душевних елемената, а већој развијеностп и енергији којег од њих, већ би то била разлика у самом материјалу, грађи. Генији би били створења од друге гра^е но обични њудн. То би била каква друга душа у њима, а не човечја ! Да ли би се онда и могла звати душом? II генијални л>уди, ако би се квалитативно разликовали од о бичних, не би ни могли бити људи, већ друга каква створења, која би требала имати и друго име. Овако квалитативну разлику наша машга не може себи да представп — човек и опет нешто са свим друго, нотпуно различно од њега ! Квалитативна је разлика, у ствари, апсурдна, остаје дакле квантитативна. II у колико би могло бпти речи о квалитативиој разлици, то је отуд И1ТО је она на крају крајева опет квантитативпа, али тако велика да нам она изгледа као да је са свим друго нешто. И генијалан је човек као и обичап, од пстог штоФа, исте грађе. Разлика је у комбпнапији душевних особина, у воћој енергији, вишем развићу интелектуалних моћи. Машта, памћење, мишљење, ум, воља — нису једнако развнјени код обичног и код генијалног човека. Огромна је разлика у енергији ових душевних моћч код једног и другог. Генијалан човек разликује се по интензивности душевног живога од обичног, средн.их способности. Ну опет зато генијалан човек не мора бити ненормалан, већ само виши ступањ у скали душевног развића , као год што и ме!)у нормалним има варијација у јачини душевних моћи, те нису сви једнаки. Ко данас не зна још о сличности генија са суманитим , како то талијански антрополог , Ломброзо, тврди. Права је зараза пабирчити анегдоте које би доказале ово чудно сродство. Екстравагантност ове теоријс више се свиди , но шго се хоће разлозима и Фактима да верује. Ородност генија и суманутих по овоме се силогизму могла извести: све што је ненормално то је дегенерација ; геније је ненормалан; геније је дакле дегенерација1). А сам Ломброзо за*)*) Видн 0(1т, стр. 252.