Дело

ЛИЧНОСТН у ИСТОРПЈИ 241 снива своје тврђење и на биолошкој истини да се једни органи развијају на рачун других ; докле се једни усавршују, дотле други цржљаве. Код генијалног човека развијају се више интелек^гуалне моћи на рачун нижих. Отуда центри ових иоследњих. кржњаее а онпх нрвих развијају се, отуда и извесна дегенејзација, отуда н сличност са суманитима1). Уз то би дошао као нбтврђење тога низ Факата који доиста тврде да је држање великих њуди ненормално, слично држању суманутих2). Ну п ако су ова Факта неоспорна, она се не морају тако објаснити, гато ћемо касније видети. Нити иде у прилог Ломброзове теорије да велике личности делају често иута несвесно, у стању које се не може порећи да је ненормално. Ово је све истина, ну ипак ни оно не може уверити о сродству између два екстрема — генијалног и суманутог. Ако би генијални људи морали имати гтатолошкога, болеснога у себи, онда Гете-у не би било места међу њима. А на послетку где је утврђена граница између нормалног и патолошког, који је здрав човек ? 1) Бег §еша1е Мепзсћ уоп Негшашг Тигк, Јепа ипЈ ћегргг^ 1897. страна 238, 241. 2) Доста песпстематскп иду докази у Ломброзову делу „Гепије и луднло*. Најпре пас хоће да увери о физиолошкој слнчности генија и суманутог. ЛеФОвп п покретп великих људи слични су онима суманутих. Кад би се Наполеон I наљутио, онда бн осетио дрктање чак у листовима од ногу. Ленау п Монтескије грозничавнм н неирестанпм кретањем и ударањем ногу по патосу, наиравили би у њему ртисак од њих. Бифон се једном у наступу иопео чак до па кров једне куле иморалнсуга коноицима свући, а ништа није знао о опасноети у којој се налазио , као баш шго п месечари чпне. Бледоћа је обично боја великих људи. Тако је блед био: Даламбер, Фенелон, Наполеон. Као што са иовреда мозга нормалнн људи постају суманути. тако могу постати и великима. Мабиљон је био са свим скромне паметп, на је постао духовитим пошго је добпо повреду на глави. Позната је још ствар, да код суманутих и генијалних људи у урпну се наслажу чврсте материје, а најпре тако зваиа игеа. Многн од песника и великих људи вешгачки се драже ма чим, да би могли радитп. Шилер је метао ноге у хладну воду па тек почињао рад ит.д нт.д. А многи траже јака пића и то прекомерно дражећи своје живце. Отуда је пијанство опажено код многих великнх личности. Мухамед II умро је у 4е1хггат-у 1гешеп$-у. Ако је веровати Хорацију пили су много п Сократ, Сенека. Алкибијад и Като. Псто тако беху одани иићу и Констабл од Бурбона и маварскп философ Авнцени, и од европских песника Тасо, Мирге. Миее, Жерар Нервал, Клајст, Мајмат и др. — Велпки људи пате од превелике раздражљивости, Осећајна природа у њих .је јаче развијена но у нормалнпх. А као један од важнпх доказа слпчнестп генија и суманутих