Дело

242 Д Е Л 0 Појединв интелектуалне моћи могу бити јаче куд и камо развијеније, али то још не значи да има ту ненормалности. Кад је већ тако онда које су те интелектуалне стране, чије више развиће. већа енергија чине те су неки .вуди генијални ? Да ли во.ва или моћ реФлексије, мишљења, суђења (разум, ум) и т. д ? Овде доиста није лако одмах се наћи. Тешкоћа овде лежи и у чеодлучности правацаинепрецизности термина психолошких Има ли вол>е? Да ли је она реакција наше душе на спољне утиске, и онда се иоклаиа са свешћу. те је дакле и нема? Или воља има свој засебни центар? Ну оставимо на страну одговор на ова питања, јер нам и није то дужност и узмимо термине као што су уобичајени. Шта је дакле генију иотребније. која од ових душевЕшх моћи ? Нема сумње да прва одлика генија од обичних људи мора бнти у развијеној енергији оних душевних страна, које су чпсто човечје. Човек има неких душевних особина. које имају н више, развијеније, животиње. И животшБе имају душу, и оне могу да воле и мрзе. Оне ичају памћења и субјективне асоцијације представа. Мирни душевни живот — емоционални — и оне имају. Али чиме се човек извио изнад животињског света Г*но је тај, да велики често у беевесном стању, у наступу, конципирају нли нзводе своја дела. Сем тога п то бн био убедљиви Факат о сличности утицај метеоролошки на творачку моћ великих људи. Сви су или конципирали или извели своја дела у месецима летњим или пролетњим, данима кад је сунце моћно и кад нема оне натуштености на небу. Даље да еледујемо Ломброзу не можемо, а ово смо изнели као пробу његових доказа. Изгледа да је он већ а рпоп имао такву идеју, па је примере тражио из целе историје да поткрепи своје тврђење. ()н је Факта према своме тврђењу тражио, она, која су му требала. Јер мисао није пи потпуно нова, већ, као што сам Ломброзо вслн, знали су о њој и Плато и Лристотелес. 0<Ип је покушао с доста среће да обеснажи неке доказе Ломброза. Јевреји би но Ломброзу имали велики контигенат славних људи а.|и за то и велнки број лудих, па све то приписује особнпн расе. Али не стојн тако. Јевреји ноказују само с тога великп број луднх и чувених , нгго живе по великим варошима, п статистнка је утврдила велику разлику у том ногледу великих градова п села. Говорећн о утицају метеора на делањс вел. л>уди Ломброзо је тако контроверзан да је тешко ухватити краја да ли се онда — у тнм месецнма, сјајним лепим — зародила мисао к.111 је свршено тада какво дело. По њему је час једно час друго. То показује с каквом је брзином н лакоћом у стању да крши овако тешко питање. Мучио пак да и оснонна мнсао можс одржати строги судистнпе. II Херман Тирк се с правом пита: да лн баш мора да сс више интелектуалпе моћн развију па рачун нпжнх цедтара, зар не о трошку других?