Дело

личности у пстогији 243 то је моћ аистракције. Кроз чула наша саопштавају нам утиске спол>њег света, и у нама се стварају у исто време или $ јелна за другим услед тих спољњих надражаја, представе, које по пријј*оди њихове садржино немају увек и унутарње везе. Представе су ове дакле стварно везане, онако како их споњњи надражаји стварају, али не и по унутрашњој сродности. Она душевна'радња која то тек чини, то је мишњење. Мишњење је непрестана критика нашега духа на матерпјал наших представа; он раздваја оне представе, које по садржини својој немају права везане бити једна с другом, спаја оне које треба да буду спојене и чак их реконструира у новој Формп, новом схватању њихових односа.1) Машта га помаже у комбинацији, а памћење му пружа и чува материјал. Из овако прерађених иредстава, мишњење иде даље и из њих ствара нове представе, нове комбинације. Оно даље апстрахује из представа све чиме се разликују н задржава оно што је заједничко, иде од специјалнога општему, универсалному, од чулног утиска до идеје. То је развитак мишљења моћи апстракције. Што нижи ступањ развића то слабија моћ апстракције,2) и обрнуто. Ова тежња к универсалном у опште, апстраховање разлика, карактеристична је за генијалне људе. По Шопенхауеру генијалан човек гледа у појединоме опште. но засебне целине но делове апсолутнога универсалнога ; а нормалан човек гледа у појединоме само поједино, засебне целине, јер нам се таке појавз и ствари у реалном свету приказују. А стварност једино има за њега — нормалног човека — интереса, јер она стоји у односу с његовом вољом. Геније је_ *) Н у жпвотињама сиољњи надражаји стварају представе, алп оне остају онакве, какве су код човека док мишљење не почне своју улогу. Субјектпвне асодпјације представа замењују код жнвотпња оно што је код људп мишљење. Кад животпња спазн штап, у њој се- будн п представа бола, који после ударца долази. Она увек п удеси своје држање кад спази штап, као да би хтела избећн ударце. Она радн то као п кад би овако суднла: „штап удара“ — „удар задаје бол.“ Међу тим она све то не чини, то је проста асоцнјацнја представа, која утпче на њу те јој је држање целисходно. СтшМгИ&е с1ег ћо^Јк иш1 ЕпсуИорасНе с1ег РћНаборћГе. Ее1р21§ 1891. Стр. 6. п 7. 2) 1т Етге1пеп 81е18 сЈаз АН^ешете ги 8ећеи, 181 ^егаЈс Нег ОгипсНи^ 4е8 (хетеб; луаћгепН Нег Когта1тепзсћ 1т Еји2е1пеи аисћ пиг Наз Е1иге1пе а1з зо1сће.з егкеппћ, <1а ез пиг а1з 8о1сћез <1ег ЛУ1гкНсћкеН;, ллШсће а11е1п 1иг Пт Јп1еге88е, а. ћ. ВегЈећип^еп ги 8е1пет ЛУШеп ћа(. АгШиг 8сћорепћаиег’з заттШсће ЛУегке. Негаие^е^ећеп л*оп ЈиНиз Тгаиеп81а<Н II, Вс1. Стр. 434.