Дело

КАД ВИХОР ХУКИК... Ј?АД ВИХОР ХУКНЕ У МРКОЈ НОЋИ, ДХЈаД ГНЕВНО ТРЕСЕ ПИАШЉИВИ СВЕТ, Д^АДА ЗАБРУЈИ У ПУНОЈ МОТхИ Једини ја му пођем у срет. У ШУМИ ЈА СЕ САСТАЈЕМ С ЊИМЕ, У Њ.ОЈЗИ ЊЕГОВ ^1ЕДНИ ЈЕ ТРОН', Д^РАЈ ДЕЦЕ СВОЈЕ МРАЗА И ЗИМЕ, РДАТЛЕ СВЕТОМ УПРАБ^/БА ОН. ЈУ СРЦЕ МОЈЕ У ГНЕВУ КУНЕ, ЈУ ПЕСМА МОЈА ДОБИЈА *ЛЕТ, ЈУ ОНА МОТНО ПРЕКОРОМ ГРУНЕ, У КАО БУРА ПОЂЕ У СВЕТ. риХОРОВ ФИЈУК И ДАХ МУ ХУЧНИ јЈадања мога преплеђе гиас. . Ди.5 ВИ СТЕ ЧУЛИ ТАЈ ДВОПЕВ ЗВУЧНИ, Несто је пута плашио вас. ✓ Јратима дрмне, у прозор груне [1а претњом ГРМНЕ СТАНЕ ВАМ дах! ДиЈУКОМ ЦИЧИ И ГНЕВНО КУНЕ, Је вам .у души нагони страх. [1а вам се онда смеје од чуда Т\'1 ЕД А ЈУТ\ ВАШУ ПУДЊИВУ МОТ.,