Дело

ТЕОРНЈА АНАБНОЗЕ 261 «ео1из тиШЛопиз) клија. као што (тегапИп иримећује, п после 100 година а Уап б\\че(еп (Соп.теп1апа гп Негтат Воегћауе Арћопзтоз Т. 1\' Ш1с1ћиг^ћизае 1765) тврди да тако семење и после двеста годипа може клнјати а сГме од“мнмозе јспдно је он сам с успехом после 80 година. По Уагго-у' (Сатз РНпшз бесипбиз, Шз(опа паћггаНз Пћ. XVIII сар. НХХШ. Ее1ргђ>- 1§3б. г.), семе од некнх трава (Ратсит) можс нздржа ги и но 100 година на и-џак да не изгуби моћ клијања, а по Титману (ХЈећег 6. Етћгуо Н5з бЗтепкогпз, БгезНеп 1817. год.), семе од лубенице н после 50 година клнја добро п доноси изврстан плод. Ноте тврди (1>е Сапс1о1е, РПапгеп РћузГо1о§ге ићегзе^гћ уоп Корег 2 ВН. 1835),3) да раж можс да издржп преко сто годпна, а издржљивост пшенице је такође разповрсним опитима доказана. Најзад особито интересне и поуздане случаје трајашностп рпзома п семења од разних би.вака саопшгава, поред многих других. \ пајиовије време п Е. МИНег (Види: Вт1о§Гзсћез Сеп1га1ћ1аН VI Р>с1. 17. Т>р. 1887. год.). Што се тиче оживљавања смрзнутог бпља, то је данас са свнм утврђен Факт, о коме не може више битп спора. Један од најбољих ботаничара-фнзиолога проФесор Ј. Сакс изречно тврди у својој Физиологији биља, да многе биљке могу издржати н смржњавање (Ехрептеп1а1-РћГзт1о§1е Јег РНапгеп. ЕеГргг^ 1865. г.)13 14) НроФесор Визнер. један исто тако знатан ауторигет па том пољу. такође тврдп. да на ваздуху осушено семење и споре могу да издрже н најниже степепе хладноће, као и темперагуру од 100° и впше (Е1еш. Јег мпзз. Во1ашк, I Вс1. Аиаћ иис! РћузГок 1881. год.), а до сличннх ресултата дошао је и Ми11ег (Еаис1\у. Јаћгћисћег Вег1ш. 1880. г.) Даље. опште је познат Факт. да неке зимње биљке као НеПећогиз. ОаћшПшз п т. д.. као н у опште све дуговечне бнљке, могу да замрзну у свим стадијумнма пораста, па ипак да на повољној температури даље расту. Друге опет бпљке успевају на вечитом снегу и леду и онда, кад нм је корен илп стабло скроз замрзнут14) (Алпнска ружа, алга Рго1оссосиз иГуаПз н т. д.). а маховнне, алге н гљиве могу, као што је познато, да издрже све могуће разлике н величине у температури без икакве штете ио животну снагу. Најзад особпто пнтересна п довољно убедљива су п посматрања, која је изнео још Вопау. СогП о оживљавању гамрзнутпх 13ј У овоме се делу налаае опширни подаци о изворима, који се односе на ту ствар Ниди сем тога и његову расправу: „Г пЈегзисћип&еп ићег (1аз ЕгМегеп Лег РПапхеп14 у РГе 1апс1м'. Vегзисћзз1аПопеп. ОгезЈеп 18б(*, у којој је ( акс изнео и своју теорију о томе. ,5) Ја сам зими под снегом налазио са свим смрзн-уте луковаче од висибабе (0а1ап1ћчз пјуаИз) које су опет исклијале, чим је настало топлије време, а ме^у тим зна се, да су луковаче много слабије и осет.Ћивије према топлоти него н. пр. семење^ које је у том погледу много реситентније. (По некима, Еећгћисћ <1ег Во1апГк. <1г. К. Ргап11. 1886, при замржњавању биља не следи се и ћелични сок него само спољнн зидови ћелија на којима се нахвата кора од ледених кристалића; али је ово доста непоуздана иретпоставкаЛ