Дело

262 д е л о и осушеннх тремеда (Оззегуагшш шјсгозсорјсће аи11а ТгетеИа. Бисса 1774. г. стр. 29). Свн овн и многи други Фактн, које смо ми због краткоће пропустнли овде да сиоменемо, доказују изван сваке сумње, да се суснендовањем нзвесних животиих иогодаба, може и код биља и код животиња да произведе престанак животних Функција на произвољно време. Организми се \ том случају пренесу у неко беживотно стање, које се од смрти само у толико разликује, нгго. под нзвесним погодбама, повраћањем украћених п.111 нзгубљеннх животних агенаса, може оиет да задобије свој ирвашњн актуелии вид. Тако стање било је још нз раније познато у науци под пменом „латентног живота*, под којнм се подразумевало — а многи и данас подразумевају — само умањнвање живогних појава до извесне мере која нревазилази моћ наших чулних онажања; латентни живот разликовао бн се, нрема томе, од нормалног жнвотног стања само градуелно, квантитативно, а не и квалптативно.'6) Међу тнм, зна се — а то су и најгачнија п најбрнжљивија испптивања код гаквих појава иоказала — да за време, док така стања трају, пема нн трага од каквих жнвотних функција. Свуда, у свима облицима тога „латеитпог живота* доказано је потпуно одсуство иу.1зације срца. циркулацпје крви, као и реснпрације, радње мншпћа п нсрава, иа следствено и престанак целокуиног живота. Сггеев1 јс*. као што смо внделп, показао још и то, да се храна, која се десн у организму замрзнутих жнвотиња, не мења ни у колико за све време док то стање траје, а (такрагб (Мет. рћузтћ 8иг 1е СоПтауоп. Јоигп. с1е Ма&епсНе 1822)11) ,ј(‘ конггатовао да осечени ]>оговп нужа. којп су регенерацијом почели да расту, за све времс зимњег спавања у растењу паузирају — а то све значн: да код животиња у стању латентног живота нема нн трага од самог иромета градива, у коме се састоји н на коме почнва н свеколпка суштииа живота. Ну, баш и кад не бп било тнх ексиерлмената, који то евидентно доказују, већ п ио самом здравом разуму не бн се могло нпкако иретпоставнтн, да л у таким, особито ннструктнвиим прммерима, као што јс залеђена жаба илн смрзла ларва, постоји какав промет градпва или у шпнте какав год траг од жпвота. Кад пак тако стоји ствар, онда је јасно. да г. зв. теорија .латентног живота", не само нема ослонца у чињенпцама емппрнје, него ннје нн логнчкн, а рпоп, основана ни оиравдана, то с тога н није могла пмагп изгледа па даљи опстанак у науци. Та околност п днла јс у првом рсду иовода једном од чувеннјих немачких научника, физиологј Прајеру. да то иитање поново темсљно нроучн, да га подвргне новим брпжл.нвпм иснитппањима. У својнм многобројиим ,6' „Услед хладноКс живот најпре постаје за неко вреие латентаи, а не оставл.а одмах и са свим расхла1,ено тело“ - тако вели о томе нродесор Ранке ;Види: СгипЈ^ире г|сг РћуаЈо1од1е (1е.ч Мепасћеп, ГдиргЈ)? 1870. год. стр. 556. и 557 ). '•) Внди и: Кауагте!, Рћуз1<р1е шесИсаЊ 1855 г. у ком се делу налаге наведени м многи други радови и експерименти те врсте.