Дело

ТЕОРИЈА АПАГ.ИОЗЕ 263 спнспма п расправама,18) које се односе на тај предмет, он је изнео читаву масу нових дата п чнњенпца, које несумљиво сведоче, да је у стању т. зв. „латептног живота“ искључена могућност сваког живота све дотле, док се псиеово не врате суспендованн животнн Фактори: влага, односнодовољна' температура. На основу таквих ресултата он је поставио г. зв. теорију „Анабиозе,“ у којој је ге н друге слнчне појаве одвојно засебно под именом нривпдно смртног или анабнотичког стања. Иод тим именом нодразте&вггева она стања органпзма, која су Фактички беживотна (мртва), али ипак пмају жнвотне подобности, и разлнкује их од пстнпски мртвих органских тела, која те подобностп немају, као и од свнју осталих случајева прнвпдне смртп: укоченостп. летаргије, хпбернације, асФикснје и т. д. којп не значе у нсго време и потиуни престанак жнвота, но садрже у себп пзвесну мпнималну количину-жнвотне снаге, или, као што оп то велп, \Н;а тјпГта. Према томе, у анабиозу он убројава све елучаје смржњавања н исушивања животиња, у којпма може да се констатује нотпун ирестанак н ноновнп повратак жпвотне моћи, а ту као да Ке сиадатп п зимње спавање код сисара, па можда, и укоиавање Факира, што и Прајер на впше места у евојнм сниспма наговештава.19) Ну, ма да се овако Прајерово објашњење оснива на сампм чнњеннцама, о којнма је била довде реч, ипак оно, на много места, нпје најбо.ке п најраднје прнмљено, а и сад нма доста научнпка, којп то мшпљење не деле. То долазп можда впше због оннх крајњпх конзеквенаца. које би се отуда логичкн дале нзвести и које у стварп из тога са свим неминовно и пропстичу. Утврдити деФннитивно Факт да се континуитет живота може по во.ђи и да прекине за неко време, па ппак да се не иск.ђучн могућност његова повратка, то бн значпло голико псто, што н прекршитп главну тешкоћу у решењу оног тајанственог н комплнкованог проблема, што се зове живот. То бн пзгледало као да је механичком објашњењу пошло за руком да разреши свеколпку загонетку жпвотног појава. а такву претенцнозност механичкнх принцппнја не радо признају и доиуштају н они. којн су иначе томе правцу испнтивања са свнм паклоњени п који га на другим областима разнолико п са највећим успехом примењују.20) Међу тнм, овако схватање.има ослонца у Прајеровим разлагањпма само ,8) Види од тога нисца: Бег КашрГ шпз Ба§е1п. Вопи 1869. (Стр. 10, 39), 1Не ЕгГогвсћип& с1ог? ЂећепЈ?. Јепа 1873. (у Та&ећШГ Јег 45. Уегзат1. Јег Јеи1. КаГигГог. иш! АеЛгГе. Ее1р21§ 1872. стр. 47), КаГиглпзз. ТћаГзасћеп ипс1 Ргоћ1еше. ВегИп. 1880., Вег НурноПзшиз ВегПп 1882. стр. 282., Е1етеп1е (1ег А11§ете1пеи Рћу81о1о§1е Ђејргј^ 1883. и т. д. ,9) Види : ЕгГогзсћип^ (1ез Ђећепз. Јеиа 1873 стр. 29. 2о) Чувени проФесор Вирхов, којц је засновао познату целуларну теорију живота и болести, држи се у областп животног проблема одсудно виталистичких назора. Он вели : Појаве жнвота не дају се схватити проето као маниФестација прнродпих сила које су у материја“(?); шта впше он мнсли да се битни основ живота састоји у некој саошптеној сили, која се мора разликовати од молекуларних сила, и коју он без икаква зазора назива жнвотном силом.“ (Ђидц- АИег шиГиеиег УИаИзшиз. УГгсћом-, АгсћВ’ В<1. IX)