Дело

> то.шко у колико јс ово само нсминовна дедукцпЈа, коЈа отуд сама по себп нронстичс, нначс опо псма, нитн можс иматп непосредне н фнктичнс потврдс у чнсто смпиричнпм п нндуктивннм ресултатнма Прајеровнм. Својим исиитивањнма Прајср јс нмао једино намеру да докаже иогрсшиост н нсоснованост пређашњнх назора о жнвоту, који су узималн нск\ ОСООИТу „жнвотну СИ.1у ‘ 11.111 „ЖНВОТИу МНТСрију1* КНО јСДИНв ЖИВОТНС нринципе: п да на тај начин и из области бпологпје истисне виталистнчкс п теолошке спскулацнјс а у псто времс отворп нриступ егзактном н нндуктнвном научном мстоду. 'Го је поглавита заслуга Прајерове теорије н у томе је он са свим усггео. Лср кад се разполиким и многобројним експсрнмснтима, који су тако прости и свакоме нристуиачни, докаже да сс одузимањем извесних битнпх животннх погодаба н Фактора можс код организама пропзвсстп смрт, па да им се са повраћањем суспсндованих Фактора поврати опет и живот, то значи доказати, да живот у главномс од тпх погодаба н зависи. А како су тс погодбе и ти Фактори онн исти. који владају и у осталој анорганској природи, и како су органска тела једињења пстнх онпх елемената н материја, које палазимо и у мртвој природн, то јс онда и укупни живот само ресултат истих оних сила н материја, које впђамо свуда у природи, па н целој васеленп, и следствепо свако мешање нскнх другнх, особптпх нринцппија је апсолутно пепотребно. —„Кад сам ја у стању“ тако велн Прајер „ма иуједном једнном случају, да потпуно одузмем живот просто суснендовањем воде, илн просто суспендовањем топлоте иа да га опет повратим додавањем воде или топлотс, то онда за жнвотну силу ннје остао више нпједан кутић, у који бн се могла сакрити. Хтети њу одржатп н дапас, бнло бп нсто као и кад би ко исушиваљсм цнстерне пресушио артерски бупар, а довођењем воде опет га нроизвсо, па бп ппак претноставио неку особигу снагу артерског бунара, нли: кад би ко уснјано гвожђе охладио тако да више нс сија, па га носле загревањем оиет усијао, на бп ннак претноставио неку особнту снагу усијања." Овнм речима, у којпма је Прајср тако рећц, у кратко резимирао рссулгате својпх нспитивања, обелсжпо је он у исто врсме п целокупнн значај п смисао своје теорије. Дал.пх каквнх протензија у механичком објашњењу животнпх појава анабнотичка тсорнја, дакле, нсма ннтп може имати, јср оно шго је изван тога и што сс не ослања на чињеннце, нијс вишс ироблсм егзактпог научног метода, него .је чисто психолошка операци.ја мозга. Прнкупити, одредити и урсдити характер животнпх иојава, нроучнтн њихову међусобну узајмнцу п њнхов однос нрема општим и ансолутпим нриицнннма снаге н матерпје, то је све, пгго у иитањима биологије, можс бнтп нредмет науке п научног објашњења.21) Међу -*) КјгсШк.И' је у предговору ка својој Механици метнуо иа место речи „објаснити" 1>ст „описати,“ чиме је на спу прилику имао намсру да тачнијо изрази и обележи значпј механичког иравца (Видн : ТТећег <Ие бгппШа^еп Јег Егкепи1пЈзз, Раи1 Би Иојз Каушоп'(1 1к90.