Дело

Д Е Л 0 '266 да га схвате и објасне као машину, у ко.јој поједпни дедовн стоје међу •собом у одређеној и сталној узајмнци тако, да покретање једних зависн од нокретања других. Међу тим покретање цслокупне машине је, као што згодно нрнмећује проФесор Мах,*3) нешто са свнм неодрсђзно, што човек неће бнтн никад у стаљу да докучи п схвати својим ограниченим чулима и снагама. 'Го долази отуда, нгго везпвање дејства н узрока ланцем зависности може да иде само до неке извесне границе, пли као што Кант велн, до неизвесности или неодређености (ас! шДеКшКип) а иикако до бесконачпости (а<1 јпКпКит), пошто је ге^гезиз а<1 тКпЦит т. ј. узајамичио узрочно ређање опажања у бескоиачност немогућно јер претпо■ставља бесконачност света, дакде неку дану веднчину, која је емпирички немогућна. Остаје, дакле, још само ге^геззиз до неодређеностп (аЛ тбебпЦит) која у нсто време значп огранпченост н коначност човечјег са■знања у опште.'24) Овп песнмнстички ресултати п назорн, које са собом допосн егзактио испнтнвање прпроде, дају повода неколпкпм резоновањима, која нам се чнне згодна, да посдуже као завршетак ових редова. 'Говек је, као пгго смо видели. у свпма својим радњама као п у цедокупном свом бпћу зависан п ограничен, јер је као н свако природно биће везан ланцем каузалиости. Према томе. сиекудације о некој слободи и спонтаннтету, које узносе човека ван домашаја оне круте легадпости и потчнњеносги, која влада у реалном свету, немају, дакле, места у природи. То су нлн пусте ФнлосоФСке апстракцпје, којнма нншга не смста да узлећу међу хорове лнђела, или су само Јоде ноетске Фразе, које, као осмех новорођенчета, рађа невиност п незнање. Иа ипак зато, не треба мнсдити — као што то чине моралнп пдеолози, теодози и други иротивници реаднстичког гледншта па свет — да у томе гвозденом механизму света, којп су коиструисале егзактне природне науке, нема нпкаквнх пдеала, да су свн узвишенији принцпни у човекову жпвогу потпуно нскључени. Шта више, човек у нриЈ^одном механнзму има поузданнју и бољу днрсктпву у свом ионашању н делању, него што га дају којекакве моралне иридике п пдсалистичке п теолошке догме н норме. Управо то је човеку потребна погодба онесдободе. коју он има као мо])ално биће у друштву, јер је само на основу закона каузалитета п нредвнђањем оннх последпца, којс прнродно прате нашу радњу, у опште могућно целнсходно дедовање људсгва за опште добро, нанредак човечанства и част науке н културе!“) Е. М.чсћ (ОезсћЈоШе и. ЛУигге! <1е.ч б&Гвез уоп Јег ЕгћаПнп^ Пег Аг!)еН. Рга^с I. велн, да је свака иојава Фуикција других појава, п да је »каузални закон дог >.но характсриеан, кад ее каже, да нрртиоставл>а међусобну зависност појава* (с.тј) 35). -'' КапI: КпПк Пег гејпеп УегпипП. глапа АпаГотЈе <1. ге1п. УегпипИ.. - 'I <>во су назори м принципи једиог од најПол.их еувремених етика бив. минхенк<’. проФее »ра Каријера. Међу чнм чак и Емил Ди-Боа Рајмон види у једиостраном го техничком карактеру природних наука, — које, као што он вели, с једне стране < г<<ј| у кг.чи са највншнм тежи.ама човекова духа, а с друге воде у занатско деловањс уиЈћено на материјалнс интересе, — једну онасност за културу.