Дело

е д о 24 Да продужим. Да тн пспричам шта видех после угледа. Сутра-дап по угледу, готово саба иле, пређосмо опет проко моста на брзој Нишави, која нравжаше већу хуку но обично, јер беше набујала од снегова, што се топљаху са планинских врхова под по нупцима топлих зрака пролетњега сунца. Доброћудну мајку гиздаве Хајрије не изненади рани долазак старих беговица. .Тош јуче јој је проговорило Скопљанкино око и лпце: Убаво ти чедо, а од соја је — слика и прилика мојем милом братанцу млађаном Алији. Донесе се аџи-кава брже но јуче; а кад се попи, Бећир беговпца, стрина Али бегова, повуче два три дима, намести се бољо на миндеру, накашља се и као из ћитаба (књиге) поче девојачкој мајци : — Аллах’н емри^ле,1) пејгамберш кавли'ле: сен’н кз’ни Хајриеји, бен'м оглума Али-еФендије — истејр’м (с Божјим допуштењем. с иророковим одобрењем: твоју кћер Хајрију за мога сина Али-еФендију — иштем). — Ејвала (хвала)! изговори девојачка мајка подижући десницу к челу. Ама... — Ама шга, ханум ? Налазиш ли ми сестрићу ексик? рече Скоиљанка. — Дага , таша (у гору и камен) ! Какав ексик ! Ексика нема ни од чега: момче добро, кућа добра, све што је у кући и што му се родбином назвало — добро је; ама... Хајрие ми је аџамија: баш на султан-нев-руз напунила је шеснаест година. — Па Фатнмо хануму удала си много млађу, примети Бећир-беговица. — Млађа беше. Хтела сам да сгечем што пре зета, да га доведем у кућу, јер досадила ми самоћа. Хајрију још нисам спромила, нема чеиза (дарова). — Шта то мари. Чеиза ће за час бити кад се хоће. — Да говорнм с мојим деверима кад нисам срећна с мужем; умре рано, речс Мејрем-ханума и занлака се. — Но плачи, ханум, грехота је ! Алах је тако хтео , тешаше је Скопљанка; а Бећир-беговица јој хваљаше својега синовиа. напомињући јој, да ће се кајати ако не пристане да \) Аллах емри иле раг 1а регттјоп с!тпе.