Дело

304 Д Е 1 0 се креће просветнн рад у оним крајевнма, у гимназију долазе ученпди са недовољном и разнолпком спремом. Нремаброју ученнка, учионнце нису нн подесне ни довољно нростране. Због оскудице у локалнма морали су се пспити држати раније, 16. маја. Уз ову неирилнку дошла јејош н та, да су се нредавања због заразних болесги, по наредби школског лекара морала прекндати у два маха (од 14 децембоа до 8 јануара п од 14 јануара до краја месеца.) Школска година није дакле трајала ни пунпх 7 мееецн. Али је највећа незгода, која је сметала успеху у наставн, оскудица у уцбенпцнма и немање најпотребнијих учила, без којпх се добар успех не може пи замислити. II опет је. крај свих ових незгода, захвал>ујући марљивости и снреми наставннка, г. Симс Поиовића,1) из сриског језпка ностнгнут врло добар уснех. Исто је тако добар усиех ностнгнут из рачуна н земљописа, које ,јо предмете предавао управитељ завода, г. Ил, Вучетић, из науке хришћанске, коју је предавао васпитач, г. Ст. Иојковнћ. Слаб је уснех био из Фраицуског језика, због тога што нпје било стручног наставника. Желети бп било, да се у будуће живнм језицнма поклоип нарочнта иажња, јер по томе какво звање нз њпх пзнссу ученпцп, мери се на Истоку вредносг нојединпх школа. Нигде се не иолаже много на знање страних језика, као у Турској, п о томе сс онда мора водити мпого рачуна. То исто вреди и за певање, које се иије ни учило опет због тога, што није било сгручног наставника за ту лену уметиост. Да се обележи значај овога предмета, довољно је да утврдимо свпма нознату чнњеннцу, да се цела Маћедонија весели срнским песмама, као што се одушевљава, у песмама опеваним. делима српских јунака. Где год се нађете у Маћедонији у друштву, које ттесмом хоће да да одушке веселом расположењу, чућете да се певају искључпво српске несме, које се чудиоватом брзином распростиру и нримају. Тако је нсто и с аријама. II зар онда не би бнло корисно и у школн пеговати иесму онолико п онако, како то она заслужу.јеУ Уз невање требало бп у гимназију увести, као необавезан предмет, н учење музнке, како бн једно другоме служило као допуна. Овп су нодацп из прошле школске године. Корисгећи се искуством у њој стеченпм, ове је школске године пошла гпмиазија корак у иапред. >!а панснонат су нађене две велнке и за тамошње прнлике доста подесне куће, којс се налазе на лепом месту. на десиој обал и Вардара, баш до бугарског панспоната. У гнмназпју је уписано впше од 150 ученнка, који су иодељени у три разреда. Гимназнјн је унравптељ духовно лице , архимандрнг Пларион Иесић, човек врло искусап и за овај посао потиуно спремап. а уз њега у школи раде још четири спремна насгавннка, н пети учнтељ за турскп је.зик. ()в<“ је године нретриела гпмназнја велпку иггсту 1) Нелика је штета, што је г. 11опови1|, због „барјачке аФерем измишл.ене и нарочито удешеие иротиву Срба, морао напустити своје место у опој школи.