Дело

грп разреда још 12 ученнка, свега, дакле, 23 ученнка. Исторнја иостања оне школе заппмљпна је, јер може послужпги као лепа илустрација препрека, са којнма наши сународншш нмају да се боре и опасности, којнма се. услед протшшичких пнтрнга, нзлажу док нс извојују тако природно ираио, да своју децу школују па свом матерњсм језику. Користећп се нравом, које им је дала царска ирада од 1893 годпне, становнпцп Гази-Менгиш-махале хтелп су да имају школу, у којој бн се љихова деца учпла на матерњем нлн сриском језику. Према прописима турског закона о јавиој настави, онп су напнсалн арзовал (молбу), ко.ју је иотппсао већн број молнлаца, него што закон за такве случајевс тражи , и поднелп је надлежној власти па да.ви постунак. Кад је ова молбадошла пред меџлис, да ои о њој да своје мпш.Ђење, пастале су интриге Бугарашп који су билн чланови мецлиса и ннжи турски чиновници , који су у њиховој служби, чиннлн су све само да омету новољно решење по ово.ј молби. Тврдплп су како су иотииси певерни, како су молиоцп од Срба нотплаћепи, како у тој махали ннје потребна школа и т. д. Ради извпђаја по овим оптужбама изабраиа је компспја, која је па лнцу места нсннтнвала, колико су оне осповане. Због ове .је стварп , — јер је борба бнла у велпком јеку — и сам валија излазио н иа лицу се места сам о свему распптпвао, и кад се уверпо, да су оптужбе неистините и да су Срби пснунили све што закон пронисује наредио је да се молба унутп мтарпфу (просветном надзорннку впла.јетском). да но њој даље учини што по закоиу треба. Што јс ствар исггала тако новољно по Србе, велика је заслуга г. Коче Мнновпћа, који је због тога постао бугарашима трн у оку, то су се од тог доба старали. да га на све могуће начнне комлтромитују пред гурским властпма као нелојална поданика. Кад пм све то није ништа номогло, смислнлн су, потномогнути Нандуровим н Нуман-еФендијом, шефом полицнје, познату аФеру са барјаком н подметули јс, на врло провидан начпн. 1x0411 Мпновићу н Снми Ноиовићу, наставнпку гимпазије. Сима се, нослс кратког времена проведена у затвору , ослободио , а Коча је осуђеи на 101 годину робијс. Познато је, како је та ствар прошла код касацнје у Цариграду. II самп су Турцп зналп, да ,је човек осуђен на правдп Бога, алн им .је то требало, па су н урадили. Да је цела ова аФсра парочито удешена н подметута, само да бн сс Србн компромитовалп, најбољп ,јс доказ, шта је Коча Мпновић. накои пола године од данакадму је прссуда изречена, номпловаи. Нигде не бива, па ни у 'Гурској, да се гако крупнн злочинци, којп се казие са 101 годииом робије, ослобођавају од ге казнц тако брзо, иосле шест месецп ! Зар ово нн.је леп нример, како се у Турској не бпрају срества, кад треба протпвнпку нахудити? II зар се оида. кад се имају иа уму ове неприлпке, може неко чудити што Срби ) Скон.Ђу, некадањој нрсстоници Душановој, немају внше школа н п \ школама више ученика ? II ово је л<М1 успех , са којим Срби могу бити нотиуно задовољин. Д,ок смо мп у Србији, заузетп крупннм ндејама о ослобоћењу сг.ојс нотишгене браћс, ратове водпли пу њима се трошили,