Дело

СРПСКЕ ШКОЛЕ У СКОП.БАНСКОЈ ЕНАРЧНЈII 309 онојати. нитн су пх мртве нмалп где законагц. Ударајућн п.м у религиозно осећатре. хтелп су Србе приморати да се нриклоне и прпступе Кгзархијн. Ј>орба јј1 достигла врхунац 1892 године, кад .је турска власт, наговорена*1бугарашима: пзгонила силом из цркве архимапдрита Дионпсија, а из школе нротерала ондашњу унитељицу. Тај је случај дао повода српској влади да се заузме за своју браћу и плод је тога заузпмања п жртава падкнцапшх од стране Кумаповљана била поменута већ царска ирада, којом се допушта у Косовском вплајету отварање сриских школа. Срби су на тај начнн. пошто пм је бар кроз школу призната народност , добили једну легалну основу за даљн просветни рад. Број школа се нагло множио, а са њпма је растао п број оних којих су напуштали Егзархнју п враћалп се своме напуштеном народном пмену. Србн имају у Куманову две школе: мушку и женску, у којпма раде трп учитеља њ две учитуљнце. У мушку основну школу било је у почетку уписано у 1 р. 57 ученнка. на је у току године иридошло из бугарашких школа још 70; тих 127 ученика били су подељени у приправни н I разред. У II разреду је било 37, у Ш-ем — 35, и у 1У-ом — 31 ученик, свега 230 ученика. У женску основну школу бнло је уписано у I разред — 11, у П-гн — 14, у Ш-ћн — 3 н у 1\ -ти — 6 ученица, свега 34 ученице. У обе школе бидо је дакле 264 ученпка-ица. Б.) ШКОЛЕ У ОКОЛИНИ. До ове школске године било је у овој кази свега пет школа: у Старом Нагоричану, Довезенду, Табановцу. Кокошињу и Манастиру Градпшком: ове је пак школске године отпочело .још шест школа: у Манастиру Бељаковском. Клечовцу, Четирцу, Никуљанпма. Јачннцу и Стрезовцу. (внди прву таблицу на стр. 310.) 3. Школе у прешовској кази. По адмпнисгративној иодели ова каза потпада под нриштинскн пашалук, а но верско.ј саставан је део скопљанске епархи.је. Ова се каза граничи непосредно са Србијом п под њу потпада онај део Пчиње, којп је остао под Турцпма. Прешово, варошица која се поднгла, иошто је Врања иринала Србији, средишге је казе. Од старих задужбина најзнатнији је у овом крају манаггнр Св. Прохора,1) коме су велику пажњу ноклањали срнски владарп, нарочито кнез Лазар, н 'патријарси. У овој кази жнве чисти Срби, код којих егзархија није могла наћи присталица: поред Срба нма доста Арнаута. Школа пма у осам села и у варошицп Бујановцу. Нисмо моглп еазнати, како је број ученика подељен по разредима, него смо само успели добпти податке о целокуппом бро.ју уче99 Ваше о св. Прохору у „Споменику срп. кра.вев. академије.и