Дело

Д Е Л 0 Скопљанка ме омилова руком и рече : — Стрии се ! Кад те оволико милујемо — знаћеш. У новом иисму о венчању; оно ће нам, севђули, можда бити чудновато, емма (али) шта ћеш, „ката села и адета”.... 25. марта 18** твоја у Нишу. Ј. ПИСМО IV НИТ^АХ (ВЕНЧАЊЕ) Јаврум'| а нузум, Пре него што ти почнем иричати шта видех на венчању, допусти да ти се нешто потужим. Јуче ме сретоше две хануме у оном уском сокачету до џамије, па ми једна од њих подвикну : — Валлахи ем Биллахи1 2). шејтан (ђаволе) нећемо те примити више ни на један нићах наш ! јер баш сада чусмо, да све што беше у нас сакли (сакривено) — чикти мејдана (изиђе на поље). Ја осетих како мн сукну пламен уз образе ; а не одговорих ништа. Истнна ли је, збори? Нећемо те примити, валла’ ! — Немојте се заклињати кад ми не можете ништа, рекох ја не ногледавши их. Иа тад додадох: — Ја имам из’н-наме (иисмо допуштења) веће од највеће порте. Ко ти га даде ? питаше ме као из једнога грла. — Бутун Белнграт-махала. — Ашколсун (браво)! Е, кад је тако, еФенд м , нас две не можемо ти ништа. — Па баш и кад би могле, немојте; јер ја не иричам ово сваком , но само једној госиођици , својој милој пријатењици... Дакле, видиш: ја имам изш-намб а ти то до сада ниси знала. Кад је овако, нродужићу о муслиманским адетима, не страхујући од оних кадуна из сокачета баш ич: јер јача су двојица но сам Радојица. 1) Лаиру (у Иишу јанрн) птич«. 2) иаЈлахн, биллахи, талдахи: три су Формулс заклетве; а од овога мухамеданнима нашта светије.