Дело

Д Е л 0 Д44 Привреде и Академија Наука, а сарадњу г. ('. М. Лозанић, проФесор В. Школе. п државнн хемичарн г. г. Д-р Шамс и Д-р М. Леко. Тако постадоше Геолошки Анали Балканског Полуострва. за којо пок. Карић велн : -заиалн се, дакле , једиа јасна свећица иосред таме нашег народа“, која показује да у нас још нма л>уди од идеја н рада Кад се ово постигдо онда, да би Геолошки Анали имали свој уређивачкн одбор н сталне сарадннке, позивао .је г. Жујовић с времена на време (сваког месеца једанпут и то 10. датума) људе од науке на научне разговоре. Тако поста у години 1891. нека врста зборова, на које су се скуп.Бали: геолозн, мпнералозн. хемнчарн и геограФИ, међу којима ирвн беху: г. г. Спмо Лозапнћ, Љубомир Клерић, Сава Урошевић н Пера Иавловић, те ириказивалн иоједине радове нз својнх струка. Сем овнх долазплн су н опи, који су же.Ћни да се чему науче. Нрви учасннци на овим зборовима нису нп мислили дакле иакакво организовано друштво, већ еу се договорили да се састају по једаипут месечно радп иретресања поједнних питања из номенутнх наука. С тога бво друштво нема нн данас, кадјевећ стекло гласа, статута, председника, секретара, улога п т. д., алн има чланова одушевљене за рад. Име Сраско Геолошко Друштво добило је доцније од г. С. М. Лозанића, а првн иут .је публпковано у једној свесцн Вепсћге с1ег ЛеиУзсћеп •сћешсзсћеп СгезеПбсћаК, у којо.ј је г. Лозаннћ штампао своје анализе Јелнчког Метеорпга. Код нас се је највише прочуло од времена од како су у Србији учестали потресп. Сем редовних радова — чнтања орпгииалнпх радова, извештаја п екскур.зија, реФераги о новостпма за Геологпју и Минералогију Валканског Нолуострва, договарања о згодним терминнма за ноједпне иојмове из Мпнералогнје п Гоологије, разглсдање принова које доспу Геолошком Заводу и обавешгавања о иоједпним научним нитањнма, на геолошкнм се зборовпма расправљају п таква питања, која не нду непосредно у домет Минералогпје н Геологије, алн су овнма блиска, а ниаче веома важна. Тако на нрпмер на овпм се зборовима расправљало пнтање о рударству \ Србпјп. за тпм о поправци наше ораће земље, којом је приликом збор донео резолуцнју, да се умолп г. министар нривреде да омогућн аналнзе сшГх земал.а из Србије, те да се земљпшта наша могу правилно оценити \ пол.онривредном погледу и у погдеду пореске класиФнкације. Даљо расправљано је питање о водн у београдском водоводу. А на претпрошлој седнпци одлучеио је још да друштвб узме учешћа н у ппсању програма за уџбенпке средњих школа пз нредмета, о којима се водн разговор на овнм зборовима. Дакле круг рада друштва се прошпрује, а уиоредо с тим п чланови му прирашћују. 11.1 збориве сада долазн редовио око двадесет члаиова, а бнће још толико оиих. који учествују н})еко својпх радова. Друштво .је добивало дппнсе «) геолошкнм проматрањпма из Зајечара, Алексинца, Нирота, Ва-