Дело

За време венчања билв су у одаји и две три удаваче, де* војчнце од дванаест до четрнаест година : њих је невеста повукла за нос, а зелени вео с њена лица беше мало и на њиховим лицима: да би се брзо за њом удале. Венчање је готово. Хануме грлећи се с девојачком мајком, пожелеше да јој буде срећно кћерино венчање ; она изговараше, са сузом у оку : Амин ! Девојка ижљуби руку свима па изиђе: стид јој не даде да остане и дање са нама. А тамо, у оној другој одаји, пошто се изнео допуст за венчање, благосиљаше имам , да се младенци њубо као Адам и Хаве-ана (Ева-мајка), као Ибрахим и Хаџер, Јусуф и Зелија, Мухамед и Хатиџе и Алија и Фатиме ; а за време благосињања, Турци су седели на петама са опруженим рукамама низ бедра: да не би, као што већ једном рекох. имали недаћа, итд. Кад имам заврши говор, забруја кроз одају : Амин ! За овим се донела част : у воденим чашама шербет, који поред ружина мириса мирисаше још на каранФил п цимет. Људе је служило једно црннурасто Туре, а жене она Мејремина убава комшика. За чошћу показаше нам чеиз, везена чеврета. Даривани су само људи. Код све би аз’р, пођоше бегови и аге а јурнуше хануме, готово једна преко друге. Свака се труђаше да што боње видн оне, од којих се овде у одаји сакрила — да јој не би лица сагледали и покварили нићах. Један се несташко окрете и осмехну, а оне, видевши ово, повикаше све у један глас, спуштајући пердета : — У У, УФ5 чапк’н! Ко зна, можда се овај осмејак тицао које несташнице, што, уклањајући иерде, намешташе на прозор своје ватрено и леио око. А што јес, јес: у кадуна, па и ружних, очи су лепе. Ниси хтела да ме прекидаш, а знам да си мислила : Бог ч душа, ова заборави оно најглавније — не помену младож<“њу ! Нисам га заборавила, алн га не беше. За време венчања био је, вањада, код своје куће, а носле га, веле, испрагмшв у хамам. 11а и невесга је после венчања ушла у онај мали хамамлук: ако је било чини — купањем су се растуриле. —