Дело

488 Д Е Л 0 ваљда нре одлично материјало стање, које ствара могућност за васпитање, па дакле олакшава и каријеру. А како су несигурни аргументи Сгакоп-ови ноказују и његова дата о великим личностима из светске историје, нроизвољно пабирчећи примере да би само своју поставку оснажио. Од славних књижевника Француских, Галтон је узео 19 њих, и од ових 12 имају такође чувене родитеље, иретке или рођаке. Међу тим по ОсНп-у од тих, Галтонових славних Француза, тек ако су 6 доиста великн, од којих само 3 имају чувене родитеље, претке, рођаке и т. д.1) Овако несигурни подаци мучно да могу придобити доиста убеђена присталицу: да је геније наследан ! Па ипак за то далеко смо од тога да умањимо прави зна. чај наслеђа а и од тога да га ирецењујемо. Наслеђа интелектуалног има, али како оно утиче, колика је интензивност његова и да ли све душевне моћи подједнако и њихове комбинације преносе, о томе је мучно поуздано што рећи. <(Ко је ирегледао алФебетски индекс наше листе имена тај ће бити изненађен како су релативно врло ретка она, која се понављају* — велиЈ) 0(1т резимирајући свеја посматрања о наслеђу. Свој велики рад посветио је баш овоме питању: да испита, који је од два момента : наслеђе или утицај средине (тШеп). Резултати до ко1их је он дошао, уиотребљујући такође статистички метод у студији овога питан>а, супротни су Галтоновим. По ОсКп-у наслеђе има далеко мањи значај но шго му се обично придаје ; од предсудног је иак утицаја тШеи. Средина — тШеп ствара генија или пречи пут и не да допре на површину. А у прилог овог свог ацостериорног тврђења Осћп нам је пружио једну дебелу књигу (II Тоте) самих статисгичких дата, која су доиста врло марљиво и брижл>иво прибрана, сређена и проучена. Он је тим статистичким датпма обухватио Француске књижевнике н уметнике од 1300.—1830. и то њих на броју 0382. Од тог пелокупног броја књижевника, свега је било талентованих 1130 а генијалних 144. Свега је пак било 506 имена књижевника, који су у сродству ближем или даљем, где је дакле таленат, генијалност или воља за рпд наслеђем пренесена! Само !) Осћи, стр. 193. 2) <Мт стр. 433. I