Дело

лнчноети у нетоРИЈи 491 што рекосмо продукат само једне индивидуе.1) Други, такође биолошки узрок, који доприноси те наслеђе не може гштпуно, да^^вежи у латентном насле1>у. Талентовани родитежи могу имати у себи каквих махна, недостатака или болести које су од нредака својих наследили, али у љнма су само латентни па тек коД-ибТЈХове деце или потомака пзбију у свој својој снази. Разуме се да онда овакви наслеђени и развијени недостатци паралишу моћ наслеђа.2) *) „врло интелнгентаи отац али лен, н матн, која не стојн на бог зна каквом внсоком нивоу умног, алн одарена нздржљпвом вредноћом за све започете послове, могу родитп сина који ће у себп спојптн иптелнгенцију очеву са мајчином чврстином, енергијом, те може као такав, себи прокрчити пута до највппшх положаја, док отац му једва ако би за што бпо улотребљив: и од нстог пара људи може искочптн погпуна будала, ако наследи од једног родитеља умну ограпиченост (мајке) а од другог (оца) леност, сем тога у сваком детету њиховом (ако нх нмају више) могу родптељске склоности и душевне одлпке па најразноврснијн начин комбиновати се“. Атшоп стр. 71. 2) Дело Аттоп-ово из кога вадимо ова Факта н тврђеља, имао је не толико научну колико иолитпчку практичну цнљ: да покаже како је садање капиталистичко друштво засновано на здравом ирпродном основу. и да би свакп покушај да се измени у духу социјалиетичком бно неоправдан грех протнву природе и њених закона. Отуда дакле и његово уверење да су сталежи потребнн и да су онн продуктн нриродне нужности, дакле има.ју далеко дубљи темељ, но што о њима мисле демократске утопије. Разлог за опстанак сталежа бно би овај. Неприродну. штетну комбинацију индивидуа т ј. парења, назва он аанмиксијом. 1аква би панмикспја била, када се сродници узимљу. Ту не може бнтп пн ра.зноврсннх ни здравих комбинација; јер, прво, душевне одлнке сродннка ако нису пстоветне, оне су сличне. а друго болести и махне родитеља лакше се преносе на децу ношто је вероватно да су оие подједнаке у крви и оца и мајке, рођака. Иста је таква нанмиксија између потнуно разнороднпх природа, као што би било рецимо парење нндивидуа ДвеЈу са свпм далеких раса (н. ир. Левропејца и Црнца аФричког). 1у. са ве лике разнородпостп су немогућпе здраве комбпнације. Ну ианмнксија, може битп ц ако не потнуно таква, и у периФерији друштва које чннп један народ, јер сви слојеви нису подједнако даровити, као нпо смо то видели. А како је мањи број талената но медиокретнта, н та мањина заступљена у вншим сталежима то је јасан гаГзои б е!ге њихов, у толнко пре што онп — сталежи — спречавају ианмикснју, • те не дају да мање даровитп с даровитијим ступају у брак. Није тешко одмах на првп мах уочити слабу страну оваквнх јсорија. Разумемо да је ирирода освештала интелектуалну неједнакос! људн. и ту разлику допуштамо, па п гатоп сГ еГге сталежа. који ои се на њој заснпвали. Ну како таленат ннјо иаследан — бар у строгом п иотпуном смислу — то је немогућно оправдати поделу сталежа, на основу ове разлике, која важи само за једну а не н за све остале, оудуће генерадије. Јер нигде не стоји да је она комбпнацнја умних моћн (као ипо