Дело

Д Е Л 0 504 лутно свакм уснех био моралан ма како се до љега дошло. Илн какав је био лаксиван морал ренесанса, доба једнога Александра Борџије, и узмимо садањи, који је хуманији него лп свп досадањи. У делању великих личности огледа се и савремени им морал. Оне се не могу еманциповати — реч је о херојнма пз политичке историје — од морала свога времена и пригрлиги и радити по правилима каквог ФилосоФа. Када би ценили критеријумом данашњега морала онда би многе и многе личности зло нрошле, биле би квалификоване и као морални злочпнци и доста отпало од њихове величине. Али би разуме се то по све погрешно било, већ их ценити морамо моралом њихових савременика. После овога што с.мо у огппте рекли о зависности личности од социјалне средине иотребно би било да се освриемо на важније од њих. да видимо како врше утицај свој позивајући се уз то и на примере и Факта из историје. Средине — тШепх — имамо две врсте. природне и социјалне. Прва врста средина — природна (геограФски положај земљишта и коиФигурација његова, за тим климат раса) врши свој утицај на личност. Мн знамо разлику између једног јужњака и једног који живи у умереноме појасу, као н разлику између горштака и једног који живи у равници! Ну како нас се овде гиче велика личност, а не обпчна то може бити питање да ли ове природне средине утичу на развитак генијалних људи ? Свакако да не. Великих је њуди бнвало у свима крајевима, ма како они били геограФски различни. Ну може бити питања да ли геограФска средина утиче те су велики људи у неким крајевима чешћи но у другим. На ово питање врло је тешко дати одговора, који би био потпун и обухватио собом и све крајеве и сва времеиа. Таква опширна и савесна статистика је једна немогућност, го се с тога морамо задовољити скромнијом. ОсИп је проучио гоографске крајеве Француске, како су они утицалн на број великих људи. II одговор његов је негативан. Угицај геограФски тако је слаб да се може рећи: да га и нема. Крајеви који су географски различни — н по клими.и по конФигурацији земљишта, дали су нодједнак број велпкпх људи, а врло неједнак број иак крајеви, који су геограФски потпуно слични. Мп немамо ни про-