Дело

ЛИЧНОСТИ У ИСТОРИЈИ Г)09 бирократски, и по њему се мора нанредовати поступно, лагано и кроз дуги низ година, те ма да стижу млади таленти, који би се корисно употребити могли, ипак морају чекати своје време док м они не постану (ИепвћгН. Разуме се да онда често зреле године, када таленат највише вреди, морају узалуд пропадатн у чекању на ред. Демократски је принцип слободна конкуренција способности без обзира на године старости , држави је оставњен пак слободан избор. Тако је могућно да у бирократскеј дажави таленти и презру, изнемогну докле доспе време п за њих, када би требали да могу развити своје енергије. Само у земљи демократских принципа могли су се истаћи онако младп таленти, као што су били неки од доцнијих генерала Наполеонових. Хош, Марсо и Мармон постали су генерали у 23. години, Бонапарта и Султ у 25, Неј и Сише у 27, Бернадот у 29, Журдан и Мортије у 31, Пишегри у 32, Моро у 33, Масена у 35, Ожеро у 37, Бертије у 39. А у земљама аристократског духа н сами таленти стичу утицај тек онда кад већ остаре. Тако су већином старци били Парменијон. Антигонос, Алба, Шверин, Блихер, Радецки, Молтке. Колико је класичка Атина даровитих војсковођа имала до половине пелепонеског рата , а арнстократска Спарта тек једнога Бразиду !*) Од значаја политичког момента далеко је мањи онај, којн има утицај религиозних прилика. Религиозни моменат има више утицаја на таленте из области културног жпвота, а не на историјске хероје у ужем смислу. С тога преко овога момента као мање важног, прелазимо, да бисмо завршнлп овај преглед утицаја, који у животу обичних и великих личности имају ова два основна чиниоца — наслеђе а ттеи. Ми завршујемо овај преглед утицаја наслеђа и средина, речима ОсБп-овим. „Развиће је резултат комбинованог утицаја наслеђа и средине. Наслеђем добија индивндуа основне одлике своје. Онај, који се као ограничен, роди, не може никад постати геније, а онај, који од својих родитеља наследи одличне диспо’) Козећег, Ро1Шк, 8гиз1:§аг1: 1893 стр. 312 н 313. Ну иринцип ансиенетеета пма и једну добру страну, поред ополпко штетних. Та добра страна његова, то је пак слаба страна демократпје. Мислпмо на рутнну, која се стпче дугим нпзом година у служби, што јепаккод демократије ретка ствар. Дејо XIII 33