Дело

СУВГЕМЕНИ НЕМАЧКИ УНИВЕГСИТЕТИ ■.21 даје. — 3 станова приватних доцентура карактернаје одлнка немачкпх унив^рситета; оне чине да је у Немачкој број наставничких сиага досгисае до ове внсине. Ова многобројност не само да утиче на обнље разннх љурсова — иредавања, него и показује све корнсти слободне утакмгТце, Овај ред ириватнпх доцената, у коме су обично млађн елементп. У руку беочуг, који спаја наставнике н њихове слушаоце, на н ако се у Немачкој ие може ништа впше ни желеги, нрема том какви су односи између проФесора и студената, ппак су нрнвагни доцентн најблпжн и најбољп наставници и руководноци у научннм студенгскнм радњама. Онн имају најбољу ирилику, обично у мањем кругу слушалаца, да унознају пндивидуалиостп и подобности свакога свога ученика, а исто тако њима је лакше, пред омањим кругом ученичким — својом аудпторнјом, када нм је лакше и погрешке иоирављати, а у оквиру специјалног предмета, спрематн се да могу прећи на пространије поље проФесорскога рада (а треба се богме учитн, да би се могло друге учити!). Зато пак, што унпверситети имају толико користи од установе приватних доцентура. са сажаљењем треба и то нагласити, шго влада у Немачкој (па ни уРусијн) не гледа да обезбедн материјални положај ове врсте наставника. Кандидати за место приватних доцената, осим дипломе да су добнлн научни степеи. који се пште, треба да имају каквнх бнло научних радова. да положе усмени испит и да прочитају огледно предавање пред Факу.1тетом. Истом после гри године, од како је свршио университет, кандидату је донуштена -хабплитација*. Допуштајућн да ко ради као приватни доценат, Факултет нема ирема њему иикаквнх обавеза, али у Немачкој нн.је баш тако лако добитн \гета 1е^ешН, теже .је но у Шведској, у којој је сваком допуштено предаватп, има лп само слушалаца. Рад је немачкпх проФесора двојак: рад на пауци н наставиичкн. Задатак је предавању у немачким университетима, но речнма проФесора Паулсена, .да развпје у младићима подобностн за научно мншљење, г.ј. подобности понматн научна истраживања, критички их оцењивати и самп их чинити; а осим тога, и то тек на другом месту, да развије подобностн за решавање задатака практичнога живога, а на основу научнога знањаЛ Овде није стало толико за механичким усвајањем одређене количппе знања, колико за развитком самосталиости н нравилностн мпшљења. Некадашњи се облик иредавања у иемачкнм уннверситетима осннвао на претпоставци. да је пстина већ наЏча и дана, а наставнпков је посао само да је саопћи што тачније ученицима, који верују наставникову ауторнтету без и какве крнтике, и нрема томе дужност је управе да мотри да се не предају разна лажна учења. Пови се пак универснтет немачкн држи друкчијег гледишта: да истина још није наЏча н задатак је његов да је тражи и да развије подобност за таква лстраживања у својпм васиитаницима. „Понајважније је“, вели на једном месту покојни Снбел. .да учеиик добнје јасну представу о самом задатку науке и о оиерацнјама, помоћу којнх она решава овај задатак: потребно је да он бар па