Дело

СУВРЕМЕНИ НЕМАЧКИ УНИВЕРСИТЕТП 5 5 вољи унивсрситет п Факултет, него н проФесоре п предмете, које желн слупшчг, до њега стоји, које ће лекцнје походитн, о којима се наукама бавитп; може му се и не походити предавања и не радмти нпшта. Рдекоји су забрппутн оцеви, због последње повластпце, којом су се ношфишЈ# понеки младићи користили, од владе захтевали да се употребе иринудне мере за похођење предавања и да се установе т. зв. ко11е§Ја“. Али су такви захтеви изазивали у педагошком свету немачком бурно негодовање н енергпчно су одбнјани. Немачкп су се педагозп \ овом ногледу држали погледа Гусо-ових, да „је потребно децу прегарати да би се само могли грађани добивати.“ Није могућно нагнати човека у 20.—25. години, да на силу постане образован н научен; могућно је наморати га да набуба један плн други литограФисанн или наштамнани курс, само питање је: ко ће имати отуда користи? Који нису способип и који су дени увек ће уметп обићи најстроже полициске мере, али колико ће талената, колико ће идејалних тежања такав режим угушпти, докле ће унизити достојанство н морални ннвб университетов ! Немачки университет не сматра да му је дужност да чува младнће од колебања и заблуда. „Не проучава земљу, вели проФ. Паулсен, којп нде правим утрвеннм путем, него онај који нроднре у њу све дубље и дубље, по маленпм нскрувуданим стазицама, па и када залута, поново избије на шнроки друм.“ Чесге нромене Факултета од стране немачких студената сведоче о таким ,колебањнма“ и „заблудама“. Статистика пруских университета за 1886.—1888. г., показује, да је доста велнкп проценат студената мењао свој Факултет. Од протестантских богословаца студената било је раније на другом Факултету 6° 0, од католичких 11° 0, од правнпка 9,4° 0, од медицинара 11,5°|0, од ФплосоФа 6°|в, — н од опћег броја студената 8,5° 0. Протестанскн богословцн, као шго је уочено, нрелазе поглавито у нравни и медицински Факултет; нравници у медицннскн. медиципари у правни; философи највпше у медпцински Факултет, а често и у нравни и богословски. У Немачкој је још чешћа промена университета него ли самих Факултета, јер се само малеи број студената задовољава похођењем једнога университета. ПроФ. Конрад, да би прибрао градива о овој промени университета, разгледао је податке из 15 университета н нашао. да се у једном универсптету задржавају студенти, у средњој размери, 3,12 семестра, алп сви университети не прнвлаче подједнако к ссби студенте. Понајдуже остајали су у Кенисбергу — 41, ссместра, у Бреслави н 1ибннгену ©ко 4 семестра, док су се у Хајделбергу п ћону, камо их мами живописна природа — доглавнто лети, бавили ретко дуже од два семестра. Узгред ваља напоменути да су правницп најнесталнпји: у последње време они нпсу дуже остајали у једноме университету од 2,58 семестра, богословцп — протестанти 3,15, католици по 4,6 семестра; медицинари су, н поред дугог течаја студија, остајали 3,72, философи пак 3,3-> еем. V једном университету. Готово сваки је немачки студенаг, као шјо се Дедо XIII 34