Дело

Д Е Д 0 ;.40 већ стереотппскнм нриповеткама са села, те се све у њему прати много пажљивије. У овом роману све .је новпје, оригиналније, занимљивије од онога што смо до сада слушали од нашнх свакодневннх „причада" од заната. Да разгледамо овај роман нз блпже, да пређемо летпмпце преко његове садржнне. Тако ће се видети шта има у њему н какво је то што је у њему. « Догађајн у роману разноврсни су и унлетени, алн су сви везанн за поједнне чланове породице чича-Срдана Ненадова, имућиа ратара н трезвена човека. Ван те иородице налази се једна личност, за коју се нопајвише иптересујете, која има понајвеће везе с новом вером. То је Борпвоје, један првак назаренски. У њему .је писац представио како прости људи прелазе у назаренство, у каквим прнликама и под утицајем каквих људи; даље, како се тн новп чланови вагрено заузимају за веру п браћу, како н срчанп борцн нове вере посустају због њених тешких и неоправданих захтева; најпосде, како пропадају заблудели спнови српске цркве н мајке Србије, а с њима и назаренство. које квари човека, убија подмладак п ништп битне одлике српскога племена.1) Адп Боривоје није главна лнчност у роману, онаквакакву бн тражнлн наши звани и незвани естетпчари. Писац је мало пазио н на то, те је и норед Ворнвоја ставио другог виђеног Назарена, — чича-Срданова сина Лазара, ге што није могао показати на Боривоју, ноказао је на Лазару. У осталом, када је писац овако проширно свој тендецпознп роман п када је мало пазно на склоп његов — онда у њему не можете ни тражити ин наћи нитп велпкога јединсгва нити главне личности. Право говорећи, нисцу је главна личност била назаренство, а на Боривоју хтео је понајјасније показати све особиие нововераца. Боривоје заннмљив је п као човек н као назарен. Писац га приказује од детинства. Тада је Борнвоје био пакосно алп бистро дете; младићем убио је у љутинн свога друга, а када се оженио, у наступу љубоморе крвнички је уморио своју жену. Вредно је разгледати како јс у роману природно н верно оцртан карактер Боривојев од нрвнх дана до затвора. У затвору се Боривоје налазп у једној ћелији с угледним назареном Лазаром. Овај је прешао у назарене да бн се оставио пуснога жпвота, па се поколебао п у весељу окрвавио друга, те допао затвора. Глава иод нмеаом „Назаренскн владика* садржн вешто приказану суиротност између оца, честита домаћина, и сина, немпрна младића. 'Гу је још боље изведен сукоб оца и сина због сиповљева назаренства. Положај у породицн чича-Срдановој о Божићу н ') Да ннје тако, не бн патрнјарх Ђорђе Бранкови^. читав одељак једне своје божп1||[(' посланнце посветио Наиаренству. Вреди прочнтати тај говор •, којн се одликује тоилни српскнм осећањем. — В. ДпмитријевнК Назаренство, с. 212.--4.