Дело

КРИТИКА И Г.ИБЛНОГРАФИЈА 559 шковићу, што јс завео класичне гнмназнје (5 сгроФа); на иослетку су епиграми: М. Баиу и |Л>. Малетићу (XI), иа дан педесетогодншњице књиа;евнот 'рада (5 дистиха), ИроФесору (XII), заслужном за клас. наставу (7 дист.), Беликој Шкодн (XIII), прнликом недссетогодишњнце јој (4 днст.), Предееднику (XIV), неком великану српском (3 дист.) и опет ПроФесору (XV),-.*:.ЗЧроману, (3 дистнха). Као што већ саме теме казују, о појезији у овим песмама не може речи бити. Алн с погледом на садржину оие ее не одликују ни пначе много; све су доста обични нродукти готово и апсолутно одсуство субјектпвности слаба им је страна. Остале две песме обе у елегијскпм дистисима, љубавне су н го једна (V) тужбалица на гробу добре драгане Анђелпје, коју је песиик волео, да је, вели, не може преживети, а другој (VIII) је тема јад н очајање, у које га је вргла не милостива Линда, не хајућп за љсгове осећаје. Нарочито ова последња није рђава ; лака је н топла. Него г. Елезовићу до поезије управо није нп било много стало. Оп се овим песмама огледа једпно у латинском језику ц римској иросодији и метрпци. Можда ђачка амбнција; али је он тако задовољпо , да му се човек просто мора дивиги. Нарочито се добро разуме г. Елезовић у квантитету латпнских речи и у правплима о нрављењу латинскнх стихова и строФа. У метрици му је (осим у пентаметру) Хорације образац; отуда долази то, да му хексаметри иису увек најелегантнији: цезура н. пр. пада доста често носле трећег трохеја илн иосле четврте арсе, а уз хеФтемнмерес овда - онда нема тритемимереснресека, и ако ппти с трећом арсом свршава реч нитн друга стопа чпнн с трохејем трећег дактила једну реч. Но све то није велики грех , као шго ннје велика мана ни оно, што се пентаментар доста често завршује не само тросложном него п четворосложном речп . па једанпу г п петосложном (шаодбГегјо), н што алкејскп хендекасплаб има читавих пет иута цезуру после друге арсе а заррћ. ташг два пут више елизије у цезури но у целог Хорација, ПГгоједан хексаметар нема цезуре (I, 61) п шгојеу III, 62 квантитет речи зесига — биће лиценције иесникове, којпма се може без гриже савести погледати кроз нрсте у збирци од пеких седам стотина стихова. Стих 86. у III одн може бити без цезуре само но Катуловој метрици, а елизије укшпп (VII, 35) п циае ћоттез (Х\’, 3) врло су тврде. Онога који зна, шта значп то певати латипскн , а нарочнто у строФама, не ће дабогме изненадити ни кад кажем, да се ио некн пут с изразом натезало. Но у толнко иријатније падају многа места која се управо лакоћом одликују. Иначе .је стил у главнбм елегантан н лепо украшен (тронп су њ пр. — алегорија п метаФора — досга честп п згодни). — Нека ми је дакле слободно ирепоручити ову књижицу свима који су впчни лат. језику. јер је доиста од интереса, као куриозам. Н. Вулић,