Дело

У Чуј • к о нежни шапат заљубљена иара Ноћ се стире блага. Поветарац лакн Монотоном песмом свет свој разговара, Нија листак сваки. Познајем те добро, лепа песмо стара, ^ шуморе твојс пајслађе се живи. • >нам да глас твој само никада не вара, Пикога не кривнТвој је смисо диван: да се љубав жеди, Да се добро дело захвалношћу враћа; 1во,ј склад рајског мира зар јасно не вели Да се сложе браћа? (' тобом, песмо, све бих проводио часе, Ти си душа среће, део бића мога, По теби осећам херувимске гласе, Верујем у Бога. А кад невне славуј пз најгушће таме II душу ми прене из бескрајних снова, Кад задршће срце, јер се јавља за ме Нека светлост пова .Гедну жељу пева моја нлачна лира, /Кељу што ме нече к’о рана у грудма: Да ужнвам сласти вечитога мира Мсђу свима л.удма. Београд, 24. сентембра 1896. IIIУ МII « /,■ а-